Радановић: Сваку иницијативу из Сарајева која се тиче Срба узети са сумњом

САРАЈЕВО, 5. ОКТОБРА /СРНА/ - Предсједник Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ (ФБиХ) Ђорђе Радановић изјавио је да све иницијативе из Сарајева које се тичу положаја Срба или евентуалних обиљежавања њиховог ратног страдања у старту треба узети са сумњом.

"Нису у питању само Казани, већ бројна друга стратишта Срба на Требевићу и другим дијеловима Сарајева гдје су Срби из града убијани, обично након што би завршили копање ровова", рекао је Радановић Срни и подсјетио на постојање десетина логора за Србе у Сарајеву у вријеме рата, од којих су многи били приватни.

Истичући да се не може поставити споменик само за убијене на локалитету Казани, Радановић је указао и на проблем ко је то чинио и ко је све знао за убијање Срба у Сарајеву.

"Није могуће да су /Мушан Топаловић/ Цацо и /Рамиз Делалић/ Ћело сами то радили", констатовао је Радановић и подсјетио да су они били дио такозване Армије БиХ, чији је врховни командант био Алија Изетбеговић.

Он је додао да је Изетбеговићев шеф Кабинета био његов син Бакир, садашњи лидер СДА, који му је водио активности на дневном нивоу, те знао за све што се дешава.

"Поставља се питање зашто се Бакир Изетбеговић у старту није супротставио убијањима Срба у Сарајеву која су почела од априла 1992. године и трајала током цијелог рата", истакао је предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ.

Он је закључио да се свака досадашња иницијатива из Сарајева показала као недобронамјерна према Србима и да зато са упитником треба узети сваку нову иницијативу.

"О положају Срба у Сарајеву довољно говори извјештај Омбудсмена за људска права БиХ да је од 796 запослених у јавном сектору у Кантону Сарајево само 15 Срба", рекао је Радановић.

Четири сарајевске невладине организације траже од федералних и градских власти да без даљег одгађања у центру Сарајева буде подигнут споменик жртвама са Казана, које су свирепо убили припадници такозване Армије БиХ.

"Споменик треба да буде примјер самокритичког суочавања са властитим злочинима, као и примјер моралне обавезе грађана Сарајева да одају почаст убијеним суграђанима на Казанима", навели су у заједничком саопштењу Удружење за друштвена истраживања и комуникације, Форум ЗФД БиХ, Мрежа за изградњу мира и Центар за ненасилну акцију.

У саопштењу се подсјећа да су до сада у јами Казани, испод Требевића, пронађени посмртни остаци 23 жртве, од којих је 15 идентификовано - 10 српске националности, по двије украјинске и хрватске, те једна бошњачке.

Потписници захтјева за изградњу споменика наводе да су у вријеме када је потпредсједник Федерације БиХ био Светозар Пударић издвојена средства за израду идејног рјешења спомен-обиљежја, али да од Градске управе никада нису добили информацију докле се стигло са реализацијом пројекта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.