Дигитализована архива од следеће седмице доступна на интернету: Путовање кроз вријеме на страницама "Гласа"

БАЊАЛУКА - "Глас Српске" наредне седмице улази у нову еру! Дигитализацијом комплетне архиве, од првог броја објављеног 31. јула 1943. године, па све до данас, наш лист улази у ред свјетских медијских гиганата. Ријеч је о великом пројекту, једном од највећих у историји нашег листа дугој осам деценија, који је од изузетног значаја не само за новинарство већ за очување комплетног националног и културног насљеђа овог краја.

Историја "Гласа" почела је 31. јула 1943. године када је у Жупици код Дрвара написан и одштампан први број. Од тог датума па до данас наш лист мијењао је формат и концепт, периодику излажења, издржао велике политичке и економске притиске, али успио да опстане као чврст лидер не само у области информисања и едукације читалаца, већ и као симбол очувања идентитета, прије свега језика и културе нашег народа на овом подручју.

Од наредне седмице све што је икада записано на страницама нашег листа постаће доступно на свим дијеловима планете.

Тим стручњака

Пројекат дигитализације архиве реализован је током протеклих шест мјесеци у сарадњи са компанијом "Smart Archive Solutions", уз темељну припрему, анализу и обраду хиљада новинских страница различите старости и стања. Посебан изазов представљала су издања са комбинованом ћирилицом и латиницом, као и оштећени примјерци који су захтијевали напредне методе скенирања и додатну обраду. У процесу је учествовао тим стручњака који је, осим дигитализације, радио и на комплетирању непотпуних бројева у сарадњи са архивама и библиотекама.

Паралелно са техничком обрадом развијена је савремена веб апликација која омогућава напредну претрагу путем OCR технологије, захваљујући којој ће корисници моћи да претражују текстове по кључним ријечима кроз више деценија издања, уз сигурно чување података на серверима и бекап локацијама.

Овај пројекат представља значајан корак ка очувању културног и историјског насљеђа, али и модернизацији приступа архивској грађи.

Руководилац сектора за дигитализацију компаније "Smart Archive Solutions" Дамир Рађеновић каже да је процес дигитализације архиве "Гласа" био захтјеван, али да је, захваљујући искуству и опреми, успјешно приведен крају.

- Када је ријеч о комплексности дигитализације "Гласа", старија новинска издања су углавном била у добром стању. Међутим, изазов је представљало то што су поједина издања на истој страници садржавала и латиницу и ћирилицу, па смо морали прилагодити наша софтверска рјешења како би могла одвојено да препознају оба писма. Оштећеније примјерке скенирали смо на другим, напреднијим уређајима са већом резолуцијом. Углавном користимо професионалне скенере, тако да ни комплексна документација не представља већи проблем. Понекад је било потребно и репарирати материјал, али то је дио посла којим се бавимо – истакао је Рађеновић.

Додаје да је, захваљујући дугогодишњем искуству тима, процес претварања папирне грађе у дигитални облик реализован брзо и квалитетно.

- Апликација је спремна, а у сарадњи са вама прилагођен је и почетни екран за кориснике. У завршној фази паралелно се ради подешавање сервера и апликације, као и обрада издања која још немају OCR. Ријеч је о оптичком препознавању карактера, које омогућава да се текст из скенираних докумената претражује – појашњава он.

Наводи да је пројекат трајао око шест мјесеци, уз значајан период припреме.

– Имали смо око мјесец дана планирања, анализу издања, организацију процеса и рјешавање специфичних проблема, попут двојезичних страница или дуплих страна које је требало правилно спојити. У самој реализацији учествовало је око десетак људи, од припреме и скенирања до контроле квалитета. Водили смо детаљне евиденције, јер постоје непотпуна издања која смо допуњавали у сарадњи са вама, претражујући архиве и библиотеке. Циљ нам је био да архива буде комплетна, без недостајућих бројева - нагласио је Рађеновић.

Дух времена

Он је истакао да ће корисницима на располагању бити напредна претрага.

– Развили смо властиту апликацију која омогућава претрагу путем OCR-а, тако да корисници могу по било којем појму, било да је написан ћирилицом или латиницом, пронаћи текст у архиви. Поред тога, доступна је и класична претрага по години и мјесецу, уз приказ насловних страна. Ипак, најзначајнија је управо OCR претрага, јер омогућава проналажење појмова кроз више деценија издања. Препоручљиво је додатно филтрирати претрагу како би резултати били бржи – казао је Рађеновић.

Апликација ће бити доступна на свим уређајима. Ријеч је о веб апликацији, која је, према његовим ријечима, прилагођена и рачунарима и мобилним уређајима. Неће бити потребна инсталација, већ ће, како је појаснио, корисници приступати преко претраживача, без обзира на врсту уређаја. Поред дигитализације, он је истакао значај уређења физичке архиве.

– Добра организација документације је основ успјешног пословања. Ако су документи сређени, подаци су лако доступни. Иако је дигитални приступ бржи, важно је да и физичка архива буде уредна и систематизована. Комбинација та два система даје најбоље резултате - сматра он.

Говорећи о сигурности података, наглашава да су примијењени високи стандарди заштите.

- Сви скенирани документи налазе се на серверу, уз обавезне бекап копије на удаљеној локацији. Корисницима је омогућен само преглед, без приступа оригиналима, чиме је садржај додатно заштићен. Систем омогућава и даље самостално додавање нових издања и њихову обраду – објашњава Рађеновић.

Додаје да дигитализацију не види само као технички посао, већ и као очување културног насљеђа.

- "Глас" није само новинска кућа, већ и дио културног насљеђа. Кроз стара издања види се дух времена, насловнице су углавном носиле позитивне приче, што је остављало снажан утисак на читаоце. Вјерујем да ће ова дигитализација бити од великог значаја истраживачима, али и свима који желе да се подсјете прошлости - казао је Рађеновић.

Према његовим ријечима, намјера је да архив буде доступан јавности, а на управи "Гласа" је да одлучи о даљем моделу коришћења.

– Најважније је да ће људи имати прилику да листају новине, број по број. Иако постоји напредна претрага, лично сам више уживао у прелиставању издања редом, јер се на тај начин откривају бројне занимљиве приче. Управо у томе је и посебна вриједност овог пројекта – поручио је Рађеновић.

Директор компаније "Smart Archive Solutions" Марија Михајило истакла је да дигитализација архиве представља кључни корак ка модернизацији институција и медија, омогућавајући им да истовремено очувају историјску грађу и прилагоде се захтјевима савременог пословања.

– Наша основна идеја је да архива престане бити статичан скуп папира и постане функционална база знања која омогућава тренутан приступ подацима. Дигитализацијом документације директно рјешавамо два кључна изазова и то дугорочну заштиту крхке историјске грађе и њену свакодневну употребљивост – нагласила је Михајило.

Лака и брза претрага

Она појашњава да у пракси то значи прелазак са вишесатног ручног претраживања физичке документације на једноставну претрагу која траје свега неколико секунди, чиме институције остварују значајне уштеде времена и ресурса.

– Посебно истичемо да се у процесу дигитализације строго придржавамо архивских стандарда, чиме обезбјеђујемо потпуну вјерност оригиналу и правну валидност докумената. На тај начин документација постаје поуздан ресурс у дигиталном окружењу, уз директан допринос ESG принципима кроз смањење употребе папира и одговорно управљање подацима – додала је она.

Говорећи о стању свијести о значају дигиталног архивирања, Михајило је оцијенила да се Република Српска и БиХ тренутно налазе у фази интензивног сазријевања у овој области.

– Институције све више препознају да модернизација система управљања документацијом није само техничко питање, већ кључни фактор унапређења пословних процеса. Наш циљ је да додатно едукујемо стручну јавност и покажемо да је дигитална архива напредан алат који омогућава ефикаснији рад и доношење одлука заснованих на тачним подацима – истакла је Михајило.

Она је нагласила да примјена најсавременијих технологија омогућава развој система који гарантују висок квалитет дигиталних записа и поуздане безбједносне механизме, те да дигитално архивирање данас представља незаобилазан стандард у одговорном управљању документацијом.

Када је ријеч о позицији компаније на тржишту, Михајило истиче да њихова предност није у самом скенирању, већ у свеобухватном приступу заснованом на архивској струци.

– Сваком документу приступамо систематично, анализирамо га, класификујемо и трансформишемо у структурирану дигиталну форму прилагођену за претрагу и дуготрајну употребу. Наш фокус није на простом "пресликавању" папира, већ на изградњи база података које омогућавају брз и једноставан приступ информацијама – појаснила је она.

Према њеним ријечима, дугорочна доступност архиве обезбјеђује се примјеном међународних стандарда и поузданих система за чување података, што гарантује стабилност и безбједност приступа у деценијама које долазе.

Говорећи о будућим плановима, Михајило је навела да је један од кључних стратешких праваца развој и примјена напредних технологија, посебно вјештачке интелигенције.

– Интеграција вјештачке интелигенције у процес класификације докумената омогућиће аутоматско препознавање садржаја и неупоредиво ефикасније управљање огромним количинама информација. Паралелно радимо на унапређењу cloud рјешења, са циљем да корисницима обезбиједимо флексибилан приступ са различитих локација, уз бескомпромисан ниво безбједности података – рекла је она.

Она је истакла да је крајњи циљ компаније да управљање документацијом учини интуитивним и једноставним, те да клијентима обезбиједи континуитет пословања и максималну заштиту података.

Дмитрашиновић: Пројекат од националног значаја

Генерални директор "Гласа Српске" Борис Дмитрашиновић истакао је да је иза наше компаније један од највећих пројеката у историји који је уз помоћ партнера успјешно приведен крају.

- Овај, слободно могу да кажем, врхунски подвиг, не би био могућ без помоћи институција Републике Српске и наших партнера из компаније "Smart Archive Solutions". Заједничким снагама реализовали смо замисао која постоји годинама. Сада су се коначно стекли услови да више од осам деценија историје Босанске Крајине, бивше Југославије, а онда и Републике Српске буде доступно на сваком кутку планете на само један клик. Дигитализација архиве "Гласа Српске" пројекат је од националног значаја и важно је што је то препознато. Сигуран сам да ће та грађа бити од велике користи не само новинарима, него и бројним историчарима, истраживачима и свима које занима оно што се дешавало на овим просторима у протеклих 80 година – поручио је Дмитрашиновић.

Радмановић Петровић: Велике приче доступне свима

Главна и одговорна уредница нашег листа Борјана Радмановић Петровић поручује да је на страницама "Гласа Српске" записано све битно што се догађало на просторима бивше Југославије, Европе и свијета, али да су посебно важне аутентичне, "Гласове" приче из свих крајева како некад Босанске Крајине и бивше СФРЈ, тако и данас Републике Српске и региона.

- Оно што је објављено у нашим новинама свих ових деценија је право благо. Од великих прича о малим људима, преко извјештавања о кључним политичким процесима у чак три државе, до ратних репортажа, како из Другог свјетског рата, тако и из посљедњег Одбрамбено-отаџбинског. Све битно што се тиче културе забиљежено је у "Гласу", путем наших спортских страница говорили су великани, ријечима и резултатима, а посебну пажњу треба поклонити фотографијама које су објављене у нашим новинама и вјеран су свједок прохујалих времена. Многи од тих садржаја били су недоступни широј публици. Дигитализација наше архиве свима ће омогућити приступ – истакла је она. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.