Путовање без журбе: Нијемац у старом трактору освајао цесте

ПРИЈЕДОР - Необична прича измамила је осмијехе али и радозналост мјештанима Козарца код Приједора. У главној улици овог поткозарског мјеста, пажњу је привукла несвакидашња сцена: стари трактор са, ни мање ни више, њемачким таблицама, који вуче старинску камп-приколицу у бојама италијанске заставе. У кабини, насмијани возач – Ханси Сиелберхорн (56), пољопривредник из Нирнберга, на свом животном путовању кроз Босну и Херцеговину.

Читаоци нашег портала су нам дојавили за овај интересантан догађај а ми смо пожурили па смо га сустигли на пола пута према Мраковици и замолили за разговор. Пристао је. Ханси већ седам година, након што заврши сезону на својој фарми, узме карту и креће у авантуру. Али не као обични туриста. Он путује трактором старим више од пола вијека који вуче камп-кућицу још старију. Заједно, каже, имају преко 100 година, али и много заједничких прича с европских путева. Ове године дестинација му је Босна и Херцеговина. Пут дуг преко 2.300 километара започео је прије мјесец дана из Нирнберга, а до сада је прошао Њемачку, Аустрију, Словенију и Хрватску. Нигдје, каже, није имао проблема. – На границама ме само погледају, насмију се, кажу да сам им симпатичан и махну да продужим. Неки чак и траже да се сликају са мном – прича Ханси, преносе ИнфоПриједор

Његов стил путовања је посебан. Нема навигације, нема интернета. Само добра стара папирна карта. Спорени темпо трактора омогућава му да боље упозна земље кроз које пролази. – Када возиш споро, све видиш. Људе, куће, природу… Сваки километар има душу – каже нам Ханси. 
Не сјећа се баш свих мјеста кроз које је прошао али каже да је био у Добоју, обишао је дијелове Сарајева, спустио се до Високог, па преко Травника према Бањалуци а онда је данас прошао и кроз Козарац. Сљедећа одредница му је Мраковица и Национални парк Козара, гдје планира да се одмори два дана прије него што крене преко Хрватске, Словеније и Аустрије назад према Њемачкој и свом родном Нирнбергу. На питање зашто бира баш трактор, одговара искрено:

– Трактор ми омогућава да уживам у погледу. Ауто је пребрз. Ја никуд не журим. Хоћу да упознам свијет, да осјетим свако мјесто кроз које прођем – каже Ханси. За Босну и Херцеговину има само ријечи хвале.

– Босна је прелијепа. Нема гужви, природа је дивља и чиста, а људи… Људи су невјероватни. У сваком селу и граду, гдје год сам стао питали су ме јесам ли гладан, жедан, треба ли ми шта. Осјећао сам се као код најрођенијих. Та љубазност и срдачност је ријеткост у другим земљима у којима сам био за ових седам година – признаје Ханси. 
На крају, пожељели смо му миран одмор на Козари и срећан повратак кући. Он нам је узвратио чврстим стиском руке поручујући да се можда већ сљедеће године врати – јер, како каже, „у Босни се осјећа као међу својима“.

У времену када многи јуре за бржим, јачим и скупљим, Ханси нас подсјећа да је права љепота у спором путовању, отвореном срцу и људској топлини. И можда баш због тога његов стари трактор на сваком путу оставља траг – не само на цести, већ и у људима које сретне.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.