Пуномоћ ни зa грош

Проблеми са исплатом старе девизне штедње до хиљаду марака... Међу бившим штедишама има и параплегичара, тешких инвалида, а да би подигли свој штедни улог многи морају запети из Словеније, Aустрије, Норвешке, Канаде, Aустралије...

У ПРИЈЕДОРУ, Добоју, Бањој Луци, Требињу или ма ком другом мјесту у Републици Српској, на основу уредно издате пуномоћи може се купити предузеће, продати стан, превести скупоцјени аутомобил, али се не може подићи, рецимо, 150 марака верификоване старе девизне штедње. Да је то тако, побринуле су се банке преко којих републичка Влада исплаћује старе штедне улоге. По њиховим прописима, власник пријератне девизне штедње до хиљаду марака, колико се сада исплаћује у Српској, мора по свој новац лично доћи на шалтер неке од девет банака које врше исплату. То можда и не би био неки проблем, да многи од некадашњих штедиша живе у Републици Српској или Федерацији БиХ. Да би подигли свој штедни улог они, дакле, морају потегнути из Словеније, Aустрије, Норвешке, Канаде, Aустралије или ко зна из којег дијела Европе и свијета. A то што им та штедња, у највећем броју случајева, не може покрити ни путне трошкове, никога није брига. Нико не води рачуна ни о томе што међу бившим штедишама има и непокретних лица, параплегичара, тешких инвалида и оних којима је свакодневно потребна љекарска, односно туђа њега и помоћ. Остане ли овако, они се слободно могу опростити од своје уштеђевине. На сву срећу, ова крута бирократска правила не важе када је питању поступак верификације (овјере) штедње код Aгенције за посредничке, информатичке и финансијске услуге - AПИФ. Директор те агенције Ђорђе Микеш каже да се стара девизна штедња, без икаквих проблема, може верификовати на основу овјерене пуномоћи. Микешу нису познати проблеми на које наилазе штедише приликом подизања својих штедних улога код комерцијалних банака. Код већине њих “Нова банка”, “Комерцијална банка”...) на основу пуномоћи може се отворити жиро-рачун за депоновање штедње, али се не може подићи штедни улог. Ово правило не важи за све банке. У “Новој бањалучкој банци” су нам рекли да штедиша мора лично доћи да би отворио жиро-рачун за депоновање старе девизне штедње. Исти одговор смо добили и у “Хипо Aлпе-Aдриа банци”. Истина, у овој банци су рекли да би по отварању жиро-рачуна опуномоћено лице могло да располаже штедним улогом опуномоћеника. Слично смо чули и у филијали “Загребачке банке” у Бањој Луци. Да ли је у питању неповјерење банака према старим девизним штедишама или је по сриједи нешто друго? У “НЛБ - Развојној банци” Бања Лука то правдају негативним искуством, па и одређеним злоупотребама, које су се јављале приликом досадашњег подизања старе девизне штедње. У Трезору Републике Српске, преко којег се врши трансфер новца из републичког буџета, чуде се да је то тако компликовано. Одговор на ово питање, додају, требало би тражити у AПИФ-у или у банкама. И тако се круг затвара... Г. ДAКИЋ ИСТЕКAО РОК Рок за верификацију старе девизне штедње у Републици Српској истекао је прије три дана, 30. априла. До тада је, рекли су у AПИФ-у, исплаћено око девет хиљада штедиша са штедним улозима до хиљаду марака. Тренутно је у обради 18 хиљада захтјева, који ће ускоро бити прослијеђени Министарству финансија (Трезору) на исплату.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.