Punomoć ni za groš

Problemi sa isplatom stare devizne štednje do hiljadu maraka... Među bivšim štedišama ima i paraplegičara, teških invalida, a da bi podigli svoj štedni ulog mnogi moraju zapeti iz Slovenije, Austrije, Norveške, Kanade, Australije...

U PRIJEDORU, Doboju, Banjoj Luci, Trebinju ili ma kom drugom mjestu u Republici Srpskoj, na osnovu uredno izdate punomoći može se kupiti preduzeće, prodati stan, prevesti skupocjeni automobil, ali se ne može podići, recimo, 150 maraka verifikovane stare devizne štednje. Da je to tako, pobrinule su se banke preko kojih republička Vlada isplaćuje stare štedne uloge. Po njihovim propisima, vlasnik prijeratne devizne štednje do hiljadu maraka, koliko se sada isplaćuje u Srpskoj, mora po svoj novac lično doći na šalter neke od devet banaka koje vrše isplatu. To možda i ne bi bio neki problem, da mnogi od nekadašnjih štediša žive u Republici Srpskoj ili Federaciji BiH. Da bi podigli svoj štedni ulog oni, dakle, moraju potegnuti iz Slovenije, Austrije, Norveške, Kanade, Australije ili ko zna iz kojeg dijela Evrope i svijeta. A to što im ta štednja, u najvećem broju slučajeva, ne može pokriti ni putne troškove, nikoga nije briga. Niko ne vodi računa ni o tome što među bivšim štedišama ima i nepokretnih lica, paraplegičara, teških invalida i onih kojima je svakodnevno potrebna ljekarska, odnosno tuđa njega i pomoć. Ostane li ovako, oni se slobodno mogu oprostiti od svoje ušteđevine. Na svu sreću, ova kruta birokratska pravila ne važe kada je pitanju postupak verifikacije (ovjere) štednje kod Agencije za posredničke, informatičke i finansijske usluge - APIF. Direktor te agencije Đorđe Mikeš kaže da se stara devizna štednja, bez ikakvih problema, može verifikovati na osnovu ovjerene punomoći. Mikešu nisu poznati problemi na koje nailaze štediše prilikom podizanja svojih štednih uloga kod komercijalnih banaka. Kod većine njih “Nova banka”, “Komercijalna banka”...) na osnovu punomoći može se otvoriti žiro-račun za deponovanje štednje, ali se ne može podići štedni ulog. Ovo pravilo ne važi za sve banke. U “Novoj banjalučkoj banci” su nam rekli da štediša mora lično doći da bi otvorio žiro-račun za deponovanje stare devizne štednje. Isti odgovor smo dobili i u “Hipo Alpe-Adria banci”. Istina, u ovoj banci su rekli da bi po otvaranju žiro-računa opunomoćeno lice moglo da raspolaže štednim ulogom opunomoćenika. Slično smo čuli i u filijali “Zagrebačke banke” u Banjoj Luci. Da li je u pitanju nepovjerenje banaka prema starim deviznim štedišama ili je po srijedi nešto drugo? U “NLB - Razvojnoj banci” Banja Luka to pravdaju negativnim iskustvom, pa i određenim zloupotrebama, koje su se javljale prilikom dosadašnjeg podizanja stare devizne štednje. U Trezoru Republike Srpske, preko kojeg se vrši transfer novca iz republičkog budžeta, čude se da je to tako komplikovano. Odgovor na ovo pitanje, dodaju, trebalo bi tražiti u APIF-u ili u bankama. I tako se krug zatvara... G. DAKIĆ ISTEKAO ROK Rok za verifikaciju stare devizne štednje u Republici Srpskoj istekao je prije tri dana, 30. aprila. Do tada je, rekli su u APIF-u, isplaćeno oko devet hiljada štediša sa štednim ulozima do hiljadu maraka. Trenutno je u obradi 18 hiljada zahtjeva, koji će uskoro biti proslijeđeni Ministarstvu finansija (Trezoru) na isplatu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.