Пуна башта цвијећа и сочних плодова

БИЈЕЉИНA - Семберци и Мајевичани су веома вриједни људи, па зато уређењу својих домаћинстава поклањају велику пажњу. Слиједећи ту њихову особину и монахиње манастира Часног крста у Сувом Пољу - мати Варвара и сестра Мирела - имају веома уређену башту препуну плодова разног поврћа.

- Ово је само дио послова које обављамо у манастиру. Раније нисмо знали скоро ништа о узгоју поврћа, али смо сада научили, па нам је, хвала Богу, башта препуна. Има хране и за нас двије, али и за све оне који нас посјете - каже мати Варвара док нам показује зреле лубенице, диње, кромпир, парадајз, паприке и друго поврћа.

У овој башти у изобиљу има поврћа које се узгаја у семберској равници и на мајевичком побрђу. Све је зналачки уређено, па чим једна врста стиже за брање, на њеном мјесту се сади ново, сезонско поврће. Тако сада има и краставаца, бораније, купуса, паприка, мрвке, зачинских биљака, младог кукуруза...

Посебно су лијепо уређене леје са цвијећем. Највише има босиока који је сада у пуном цвату, па је на њему много пчела.

- Имамо повећу њиву, па планирамо да касније све то обрађујемо. Гајимо и живину, а за то је потребно више хране. Намјеравамо да набавимо и пчеле, јер скоро је да нема манастира без пчелињака - објашњава мати Варвара.

И манастирско двориште је препуно цвијећа. Засађено је око тротоара, и у средишњем дијелу на коме се налази велики дрвени крст. Хладовину путнику намјернику и вјерницима када посјете ову богомољу чине винове лозе.

- Наш манастир је изграђен 1997. године, а ктитори су Душанка и Цвијетин Хаџи-Пејчић. Овдје је још у турско вријеме била црква, а ето, сада овом мјесту враћамо и вјеру и душу. Посјећује нас доста вјерника, пјесника, и умјетника друге врсте, јер овдје, веле, налазе надахнуће за своје стваралаштво - објашњава мати Варвара.

До манастира Часног крста у Сувом Пољу лако се може доћи аутомобилом. Сваки вјерник и путник намјерник овдје ће бити радо дочекан и угошћен. Овдје се лако долази до утјехе, а и молити се у лијепо осликаној цркви.

Сликари

Код манастира се крајем маја скупљају пјесници из Семберије, Подриња, Београда и других крајева. Друже се и пишу стихове о православљу, а онда оцјењују чији су стихови најбољи.

- Стихови се пишу на задату тему из православља након посјете цркви и ручка љубави у манастирској трпезарији. Увече их читају и проглашавају најбољу пјесму - каже ктитор манастира и организатор ове манифестације Хаџи-Цвијетин Пајчић.                                                              
                                                   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.