Први рођендан у другом животу

БИЈЕЉИНA - Шездесеттрогодишњи Димитрије Пајић из Бродца код Бијељине недавно је на свој рођендан позвао цијело село и славио је, како вели, свој први рођендан у другом животу. Ово се догодило у крају у коме хара тешка бубрежна болест ендемска нефропатија, коју је Пајић побиједио.

Непрестану борбу за живот води од 1985. године, када му је, у тридесет и осмој години установљено да има тешко обољење бубрега.

- Када сам почео да осјећам тегобе отишао сам код доктора Суше са Војномедицинске академије у Београду, који је највећи дио свог љекарског стажа посветио изучавању семберске бубрежне болести и лијечењу Сембераца. Он је сумњичаво вртио главом. Предвиђао ми је брзи крај за 30 дана, а највише ми је давао двије године живота, јер ме захватио најтежи облик ендемске нефропатије - каже Пајић.

Тада је започела његова непрестана борба за живот, која и дан-данас траје, али са осмијехом срећног исхода. Почео је да пије чајеве. Исхрани је посвећивао велику пажњу, али болест је напредовала. Контролисана исхрана, али и преголема жеља за животом, на срећу, помогли су да "прегура" те двије, лимитирајуће и пресудне године, а до почетка хемодијализе проживио је 21 годину.

- Није се више имало куд. Болест је, упркос грчевитој борби против ње, хватала маха. Није се предавала, али нисам ни ја, па сам на Светог Николу 2006. године кренуо на хемодијализу у Бијељину - каже Димитрије.

По свему судећи, на успјешну борбу против опаке болести утицали су његови добри и здрави крвни судови. Упоредо са хемодијализом три пута седмично наставио је свој аскетски живот хранећи се оним што најмање штети бубрезима и стању његовог организма. Димитрије је био свјестан да овакав вид лијечења и вођење живота неће дуго трајати. Одлучио је да пресади бубрег. Тако нешто могло се учинити једино у Москви, али са дугим чекањем на здрав бубрег.

- Љекари са ВМA подржали су моју идеју, посебно доктор Рајко Хрвачекић, па сам отишао у Москву. На срећу, деветог јануара ове године пресађен ми је бубрег. Тада почиње мој нови, други живот, али и даље строго водим рачуна о режиму исхране и начину живота, али посве растерећен и са великом жељом да радим - каже овај храбри човјек.

Велики дио послова Димитрије сам обавља, а има доста времена и за унуке.

- Налази бубрега сада су ми као и код здравих људи. Велику захвалност за помоћ и подршку у мојој борби за живот дугујем породици и супрузи Радојки - објашњава Пајић, савјетујући свима да чувају здравље, јер за тако нешто је потребна, вели, само воља.

- Некада нисам смио ни помислити да поједем парче чоколаде, а сада је помало грицкам. И даље пијем чајеве од кукурузове свилице, бијеле зелени, шипурка и бруснице - рекао је Пајић.

Димитрије Пајић је недавно, на свој рођендан, приредио велику свечаност. Окупио је цијело село, пријатеље, људе који су му помагали и све које воли.

- Прославио сам свој први рођендан, али сам и даље на опрезу - и даље водим своју непрестану борбу са опаком болести - весело казује овај семберски домаћин.

Породица

Просјек живота у брочанској породици Пајић је 50 година. Најдуговјечнији био је Стојан, који се упокојио у седамдесет и првој години. Сада је у овом роду вриједних људи најстарији Димитрије, познатији као Дијо, који је ушао у шездесет и четврту годину. Да ће толико живјети нико није претпостављао, чак ни љекари, али Дијо каже да је његова воља за животом побиједила тешку болест.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.