Промоција монографије поводом 65. годишњице “Гласа”

БAЊA ЛУКA - Монографија “Душан Симић” промовисана је у понедјељак у Музеју савремене умјетности Републике Српске у оквиру обиљежавања 65. годишњице “Гласа Српске”.

Директорка Музеја савремене умјетности Љиљана Лабовић-Маринковић истакла је да је монографија о овом значајном умјетнику и члану групе “Четворица” угледала свјетло дана захваљујући архиви “Гласа”.

- Текстови Бориса Кандића, Ранка Рисојевића, Николе Н. Гузијана о животу и раду Душана Симића, објављивани на страницама “Гласа”, заједно са ријетким фотографијама и илустрацијама, чине право благо и дају овој књизи, поред умјетничког, снажан документарни печат - рекла је Лабовић-Маринковић.

Сви посјетиоци Музеја савремене умјетности на промоцији добили су бесплатно монографију. 

- Због сиромаштва времена у којем је Симић стварао, било је тешко пронаћи фотографије и илустрације. Жеља нам је да одштампамо још три монографије посвећене осталим члановима групе “Четворица”, Енверу Штаљи, Бекиру Мисирлићу и Aлојзу Ћурићу, да на тај начин заокружимо причу о овим ауторима - најавила је Лабовић-Маринковић.

Као што је Миодраг Б. Протић - чија изложба је недавно отворена у Музеју савремене умјетности - пресудно утицао на развој модерне умјетности у Београду и Србији, тако је сликар Душан Симић, као духовни вођа групе “Четворица”, створио од Бање Луке језгро модерног сликарства у Босни и Херцеговини.

Симићеве пејзаже и портрете бањолучка публика је имала прилику да види на ретроспективној изложби у марту ове године, захваљујући одлуци Скупштине града Бања Лука на основу које су издвојена средства за откуп 25 слика овог аутора, које су сачуване у Музеју савремене умјетности, на трајно чување.

- Прошло је 37 година од Симићеве смрти, али све дође на своје мјесто. Урадили смо само мали дио онога што је Симић оставио Бањој Луци. Нисмо се нимало двоумили да обезбиједимо средства за откуп његових слика, а резултат добре комуникације између Музеја и града је и ова монографија - рекао је градоначелник Бање Луке Драгољуб Давидовић.

Стварати у вријеме соцреализма, током педесетих година прошлог вијека, када се вриједност умјетничког дјела мјерила степеном корисности, било је тешко, али изузетно храбро. Пратећи свјетске трендове модерне умјетности, Душан Симић је створио дјела која ни по чему нису заостајала за онима која су у то вријеме стварали умјетници на западу.

- Није битно колико је година Симић живео. Мислим да је јако важно то што је оставио иза себе, а оставио је дело које сведочи о уметнику који је у оном времену ишао великим корацима ка модерној уметности европског ранга - рекла је историчарка умјетности Видосава Грандић, која је аутор текста у каталогу.

Она је додала, присјећајући се тог периода, да ново доба за Бању Луку тада није настајало само кроз сликарство, већ и кроз филм, музичку умјетност. Бања Лука, иако тада сиромашна, одликовала се духовним богатством, јер су умјетници стварали паралелно са европским ауторима.

- Тадашњи управник Дома културе Драго Радовановић први је пружио руку “Четворици”. Он је правио изложбе које су тада могле да се виде само у Београду и Загребу - истакла је Грандићева.

Историчарка умјетности Драгојла Тошић подсјетила је публику како су, кроз жестоке расправе у Симићевој кухињи, “Четворица” изграђивали своје личности и умјетничке индивидуалности.

Присјећајући се дружења са Симићем из најраније младости, естетичар Борис Кандић истакао је да су “Четворица” зачетници модерне умјетности у БиХ, која проистиче из љубави према стваралаштву и стваралачкој слободи, која је неспојива са затвореним, тада доминантним идеолошким основама.

- Та идеја слободе, то је оно најзначајније у Симићевом дјелу са којим је стварао своју етичку културу и повезивао “Четворицу”, да буду сви толико различити и самосвојни, а опет да сачињавају један круг - нагласио је Кандић.

 

Одговори у скицама и цртежима               

- Симић је кроз индивидуални рад наставио да испитује везу између унутрашњих емотивних стања и спољњег визуелног света. Због тога, колико му то здравље дозвољава, обилази периферне и мање видљиве градске четврти или пејзаже у околини града како би у њиховој специфичној питорескности тражио одговоре у својим скицама и цртежима - записала је Видосава Грандић у предговору монографије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.