Пројекат "Добродошли кући": Подршка новом почетку у завичају

БАЊАЛУКА - Већина породица, а нарочито дјеце, које су се из иностранства вратиле на своја огњишта, суочава се са потешкоћама у говору српског језика, због чега је у сарадњи са бањалучким Едукативним центром "Биг Бен" и Дијаспора сервисом покренут пројекат "Добродошли кући" с циљем њихове лакше интеграције у образовни систем.

Одвојеност од својих најближих и отаџбине, те другачија култура, окружење и образовни систем утичу на то да дјеца, живећи у иностранству, забораве свој матерњи језик или га не разумију довољно.

Један од оних који je одлучио да се са породицом врати у Републику Српску је и Вељко Јакшић из Шипова, који је са само седам година отишао у Аустралију, гдје је провео готово три деценије. Како је рекао за "Глас" у своју земљу вратио се са супругом и три сина који су рођени у Мелбурну.

- Практично сам одрастао тамо. Нисам имао класичан осјећај одласка, јер смо у Српску долазили на одморе и одржавали везу са породицом и коријенима - казао је Јакшић.

Из Аустралије у Бањалуку

Према његовим ријечима, иако је у Аустралији  имао стабилан живот и посао, временом је схватио да новац и систем нису једино што је важно.

- Вратио сам се због породице, коријена и жеље да моја дјеца одрастају ближе свом народу, језику и традицији. Желио сам да своје знање и искуство стечено у иностранству уложим овдје - навео је Јакшић, који у Бањалуци води консултантску фирму за заштиту на раду.

Истиче да, иако је млад отишао из свог завичаја, када год би дошао осјећао би припадност и заједничке вриједности, те да слободно може изразити своје ставове без страха од осуде или посљедица.

- Тај осјећај унутрашњег мира и идентитета нешто је што се тешко може објаснити, али се јасно осјети када га имате или када вам недостаје - појаснио је Јакшић.

По повратку, како каже, многи људи су били изненађени, као да нису могли да разумију зашто би се неко вратио након живота у иностранству.

- Када је ријеч о дјеци од почетка је постојао велики притисак у вези са савладавањем језика. Улoжили смо значајна средства и труд у додатну едукацију, што нам није представљало проблем, јер смо овдје дошли управо због њих и њихове будућности - прича Јакшић.

Додаје да је, за разлику од аустралијског система, стекао  утисак да је школски систем код нас прилично строг и формалан, са мање простора за флексибилност и индивидуално разумијевање дјеце која долазе из другачијег образовног окружења.

- Вјерујем да би више прилагођавања и емпатије у таквим ситуацијама олакшало процес интеграције. У Аустралији имају развијене програме за учење језика и интеграцију, јер су навикли на досељавање становништва. Сматрам да би управо тај сегмент и системска подршка дјеци повратника у савладавању језика и прилагођавању  могао бити додатно унапријеђен и код нас - нагласио је Јакшић.

Часови српског језика

Оно што његовој дјеци помаже да савладају баријере, каже Јакшић, су часови српског језика које похађају у Едукативном центру "Биг Бен".

- Моја тројица синова су основци и кад смо се вратили слабо су знали српски језик. У школи су очекивали да они то савладају за кратко вријеме, што не иде баш тако лако - испричао је Јакшић.

Управо језичке и адаптационе баријере биле су један од повода да Центар "Биг Бен" крајем прошле године иницира оснивање Клуба повратника и организује бесплатне часове српског језика и психолошку подршку за најмлађе.

Директор овог Центра и савјетник за образовање на нивоу БиХ Љиљана Свјетлановић рекла је за "Глас" да су уназад неколико мјесеци, али и раније, примијетили да дио дјеце која долазе код њих на курсеве енглеског језика, има потешкоће у говору српског, односно матерњег језика.

- Ријеч је о дјеци која су живјела у иностранству и која су се са родитељима вратила. Нека су рођена тамо, нека су отишла као мала, а вратила се као средњошколци, и за очекивати је да код дијела њих постоје потешкоће у изговору и писању матерњег језика - казала је она и додала да часове одржавају петком у просторијама Центра "Биг Бен", а пријаве су могуће путем страница Клуба повратника и Центра.

Према њеним ријечима, повратак носи одређене изазове, посебно за дјецу, често се не сналазе у потпуности у новом окружењу и образовном систему.

- Сматрам да су ти људи дошли својој кући. Наш народ је овдје увијек добродошао и потребно је да то јасно покажемо и на овај начин да им помогнемо - истакла је Свјетлановићева.

Клуб повратника

Према њеним ријечима, идеја о оснивању Клуба повратника родила се као мјесто гдје ће се породице моћи обратити за помоћ, савјет и усмјеравање ка надлежним институцијама.

Оснивач "Дијаспора сервиса" Милица Јовичић истакла је да се значајан број људи одлучује на повратак након што у иностранству остваре финансијску стабилност, јер им савремени модели рада омогућавају да послове обављају на даљину, инвестирају у Републику Српску и истовремено живе у свом окружењу, у близини породице и у сопственој некретнини.

Истакла је да један од значајних мотива јесу и разлике у систему вриједности, а многе породице истичу да су друштвене и породичне вриједности на овим просторима другачије постављене него у западним земљама, што директно утиче на начин одрастања и васпитања дјеце.

- Ови људи нису само корисници подршке, већ и значајан развојни потенцијал. Ријеч је о људима који доносе знање, искуство, професионалне стандарде и често представљају директну везу са страним тржиштима и инвестицијама - закључила је Јовичићева.

• Помогао и Додик

Љиљана Свјетлановић истакла је да је подршку пројекту "Добродошли кући" пружио и тадашњи предсједник Републике Српске Милорад Додик, те да је њихова намјера да као едукативна кућа дају конкретан допринос да се породице које су се вратиле осјете прихваћено и подржано.

- И раније смо, као Центар, додјељивали бесплатне ваучере најбољим ученицима основних и средњих школа, а сада смо тај ангажман проширили и на системску подршку дјеци повратника - навела је Свјетлановићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.