Фото: Професор Радослав Савић: Дурале памте истину о злочину у Драгочају
Бањалука - Болна сјећања из дјетињства први пут сам ставио на папир као гимназијалац када сам писао о злочину у шуми Дурале, надомак бањалучког насеља Драгочај, гдје су давне 1941. усташе убиле 30 недужних Срба, међу којима су били и моји отац и дјед.
Овим ријечима аутор књиге "Дурале и земља је уздисала" професор Радослав - Раде Савић почиње причу о настанку свог дјела, које је недавно угледало свјетлост дана. Објашњава да је у књизи сачувао од заборава бројне чињенице и сјећања на злочине из Другог свјетског рата. Основна мисао водиља је била да остави бар један писани траг о страдању које из неких разлога никада нигдје није забиљежено.
- На Илиндан, у ноћи између 2. и 3. августа, усташе су у шуми Дурале убиле 30 Срба из села Пријаковци, Рамићи и Драгочај. Као кроз маглу се сјећам када су тројица комшија уочи наше крсне славе одвела мога оца. Нико од укућана није ни слутио да се више никада неће вратити - прича Савић, који је тада имао шест година.
Враћајући успомене на 10. април 1941, када су усташе дошле у Бањалуку, Савић подсјећа да су по стратегији Независне државе Хрватске имали план да трећину Срба побију, други дио протјерају, а трећи преведу у католичанство.
- Мог оца су у смрт одвеле комшије Илија Стојчевић и Петар Домић. Стојчевић је 14 година радио са мојим оцем, а његов син је ишао са мном у школу - каже Савић.
Додаје да ниједног од 30 усташа, колико их је навео у књизи, није поменуо, а да није бар из три извора сазнао да је та особа учествовала у злочину. Пита се зашто нема записа о том покољу, када су из једне јаме ископана унакажена тијела.
- У једну руку и схватам јер из искуства знам да је ту тему тешко обрадити. Потребно је много истраживања. Користио сам бројне изворе, архивска документа, записе са судских свједочења, књижевна дјела, све у циљу истине и само истине - завршава Савић.
И као што пише у књизи, на први поглед слика простора који је урамљен у данашње границе ових села дјелује раскошно и идилично, али пажљивом посматрачу неће промаћи недостатак линија за које се лијепе патња и страдање.
Усташе Анте Павелића убиле су 7. фебруара 1942. године у Дракулићу, Шарговцу, Мотикама и руднику Раковац код Бањалуке 2.315 Срба, међу којима је било и 551 дијете.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.