Присјећања старог пчелара из Будимлије Милорада Микавице

ВИШЕГРAД - Земљорадник Милорад Микавица из села Будимлије код Рудог пчеларством се, као споредним занимањем, бави више од 35 година. За више од три деценије дружења са пчелама стекао је огромно искуство, али упоредо и пратио напредак науке у пчеларству.

Он се сјећа срећних пчеларских времена кад није било варое која напада пчелиња друштва али и старих "трмки" или "плетара"  које су служиле умјесто кошница.

- Негдје између два свјетска рата мој комшија и домаћин   Љубомир Пантовић имао је и по стотину "трмки", које су биле поредане на спољним зидовима на полицама око његове куће, мљечара, вајата и салаша. Код њега је мед у јесен кад се врца текао као млијеко и сви смо говорили да нам је да будемо као Љубомир - присјећа се стари пчелар.

Скоро свако имућније домаћинство у селу имало је двије до три "пчеле", односно пчелиња друштва у трмкама.

- Правили смо их од борових рачвастих грана које су служиле као основа, а од од прућа јошике, лијеске или од павите смо плели њено тијело и све то споља замазали балегом помијешаном са кречом - прича Милорад.

Он с усхићењем прича како је било милина погледати трмку пуну саћа жутог као злато, које су пчеле саме направиле и поклопиле медом који је мирисао и опијао и мамио да се проба.

И Милорад као и сви пчелари у Будимлији одавно пчеларе у савременим ЛР или ДБ кошницама, борећи са са вароом и другим насртљивцима на "летеће фармацеуте". У пчелињаку има само једну трмку плетару тек толико "да га жеља мине".

Празник

- Бака нам је мед давала само за велике црквене празнике или врло важним гостима и пријатељима. Кад би нам недјељом, на парче пшеничног хљеба, који се само празником пекао, намазала танак слој меда, нашој срећи није било краја. И данас ту сласт осјећам у устима -  говори Милорад Микавица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.