Приједорчанин Мирко Кос врсни познавалац гљива

ПРИЈЕДОР - Приједорски пензионер Мирко Кос већ дуги низ година током љета и јесени редовно одлази у бербу гљива. Враћа се углавном пуног ранца. Ових дана бере лисичарке, које у ово вријеме расту по боровим шумама, али се нађу и вргањи, покоја рудњача, мада њена сезона тек предстоји.

- Гљиве више волим брати него јести, тако да оно што наберем најчешће подијелим комшијама и пријатељима - прича Кос.

И поред година које има вишесатно ходање по брдима и пропланцима му, прича нам, не преставља оптерећење. Често у шуме Козаре одлази сам мада је, каже, љепше и безбједније бити у друштву.

- Шетња по шуми за мене је најбоља рекреација, али и прави лијек за плућа. Многим својим колегама предлажем да иду са мном у гљиве. Неки су чак и ишли, али врло брзо одустају. Не могу ме пратити. Кажу да немају снаге да се веру по брдима. Има и оних који кажу да сам луд што толико по њима беспотребно ходам - додаје Кос.

 Кос је врстан познавалац гљива а самим тим добро разликује отровне од јестивих. У шали каже да су све гљиве јестиве само неке једанпут у животу.

- Мало је отровних гљива на Козари. Има доста оних које нису отровне али ни јестиве јер немају укуса. Опет, има приличан број гљива које су врло великог квалитета али их људи не беру јер се плаше да су отровне пошто су по врху, рецимо, зелене или модре - објашњава Мирко додајући да је Козара врло богата вргањима, лисичаркама, рудњачама, сунчаницама...

Замјена за месо

Мирко Кос припрема специјалитете од гљива. По његовим ријечима, свака има свој начин припремања. Неке се морају прокувавати да би омекшале, са неких се мора одвојити опна, док се поједине, попут сирњача, могу јести пријесне.

- Гљиве су права замјена за месо - објашњава нам Кос.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.