Пријатељство из љубушког логора

Билећа - Младен Солин, командир смјене у ратном логору у Стипанићима код Љубушког један је од ријетких који и данас може погледати у очи тадашњим затвореницима Србима, јер када су почињале његове смјене у логору престајала су мучења, пребијања и стрепња.

О великодушности Хрвата Младена Солина свједочи тадашњи затвореник Дамјан Триповић који је у логору у Стипанићима провео два мјесеца и стекао доживотног пријатеља због којег је убијеђен да ноћ и није тако црна.

- Када се сјетим дана логоровања помислим на тешка злостављања која смо претрпјели, али и на тог часног и храброг човјека. Кад би била Младенова смјена, нама нико ништа није смио да уради. Знао је и пушку да потегне на оне који би се приближили са жељом да нас муче - испричао је Дамјан.

За Младена Солина каже да је човјек малог раста, мршав, али великог срца.

Младен је у својој смјени обилазио све ћелије, чак се и шалио са затвореницима. Подразумијевало се да мучење тада престаје. Нико на то није смио ни да помисли.

Најчешће је навраћао до злогласне "осмице" гдје је Дамјан тамновао, а знао је донијети и вина и ракије, па почастити затворенике.

- Сједећи са нама у дворишту испред затвора, са тугом у очима, и кајањем, иако нам никакво зло није учинио, Младен би ми говорио "Триле, стаће ово лудило, опет ћемо се ми видјети и пити ракију и вино, али у другим околностима. Ваља ово све издржати. Биће све добро - испричао је Триповић.

Младен Солин и Дамјан Триповић друже се и данас и често се састају.

- О свему причамо. Понекад и о мом тамновању. Тада се погледамо у очи. И одмах се разумијемо. Баш као и тих дана у Стипанићима - каже Дамјан.

Да ипак све не буде лијепо и како треба, побринуо се сурови живот. Дамјан је сазнао да је Младен тешко оболио и спрема се да оде код њега на "чашицу" разговора. Да му, ако не може помоћи, пружи утјеху, као што је он њему пружао 1992. године у Стипанићима.

Најрођенији

Једном приликом припадници Aгенције за истраге и заштиту (СИПA) блокирали су Солинову кућу, а Дамјан је за то чуо од његове жене.

- Одмах сам звао у СИПA-у да им кажем да је то људина која нам је свима помагала и спасила животе и да се склоне од његове куће. Нису га дуго ни испитивали, али ми је било криво јер ми је као најрођенији - каже Дамјан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.