Представници Српске православне цркве против описног оцјењивања

БAЊA ЛУКA - Представници Српске православне цркве страхују да би вјеронаука могла да буде избачена из наставе, ако не буде третирана као остали предмети и ако се уведе описно оцјењивање ђака, како је предвиђено Нацртом закона о основном образовању у РС.

Бојазан представника СПЦ, који су Министарству просвјете и културе упутили примједбе на Нацрт закона, као и бојазан других вјерских заједница да се вјеронаука ставља у "други план", према ријечима директора републичког Секретаријата за вјере Јове Турањанина, потпуно је оправдана.

- Aко су описне оцјене уведене за физичко, ликовно и друге предмете, за које не постоје уџбеници, вјеронаука је требало да се оцјењује као и до сада. Мислим да вјеронаука губи статус равноправног предмета у односу на друге - истакао је Турањанин.

Протојереј-ставрофор Ратко Радујковић истакао је да бројчано оцјењивање вјеронауке може само да помогне ученику да на крају године има бољи општи успјех.

- Дјеца воле да уче вјеронауку и веома успјешно савладавају градиво. Њима су подједнако битни предмети и вјеронаука и математика, па се ђаци питају зашто се онда не би увело описно оцјењивање из природних наука - истакао је Радујковић.

Он тврди да се полако иде ка укидању вјеронауке, а на то указује и чињеница што је понуђена као изборни предмет.

- Законом је предвиђено да дјеца, уз сагласност родитеља, могу одлучити да ли ће присуствовати часовима вјеронауке или неће, а није им понуђен ни један други алтернативни предмет. Постоји могућност да ће дјеца која не желе да буду на часовима вјеронауке, шетати око школе и "одвлачити" друге ђаке који би били на настави - рекао је Радујковић.

Најављеним реформама у образовању РС предвиђено је да се у завршним разредима умјесто вјеронауке изучава култура религија.

Радујковић сматра да постоји разлика међу овим предметима, јер је вјеронаука окренута одређеној религији, а други предмет проучава религију уопште.

Виши стручни сарадник за стратешко планирање основног образовања у Министарству просвјете и културе РС Душка Голић истакла је да ово министарство спроводи јавне расправе о Нацрту закона о основном образовању и васпитању, и да очекују да у њима учествују и представници вјерских заједница.

- Када је у питању одобравање наставног плана и програма за предмет вјеронаука, оно није претрпјело никакве измјене у односу на постојеће рјешење. У Закону о основној школи, који је на снази од 2004. године, наставни план и програм за предмет вјеронаука доноси министар на приједлог представника вјерских заједница. Такво рјешење је предвиђено и у Нацрту закона о основном образовању и васпитању - истакла је Голићева.

Међу вјероучитељима све више дипломираних теолога

Према ријечима Радујковића, црква има озбиљан приступ када је ријеч о предавању вјеронауке ђацима.

- Иако је у школама у почетку радио највећи број свештеника, посљедњих година је међу вјероучитељима све више дипломираних теолога. Овај предмет је уведен у деветогодишње образовање 1993. године и од тада смо вјеронауку подигли на висок ниво - рекао је Радујковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.