Предсједник Адвокатске коморе Српске за „Глас“: Судски поступци предуго трају

БАЊАЛУКА - Адвокатура у Републици Српској, а самим тим и на нивоу БиХ је на прекретници. Не само да није довољно цијењена него није ни заштићена.

Ово тврди дугогодишњи адвокат и предсједник Адвокатске коморе Републике Српске Дарко Кременовић који истиче да је данас, када су политичке тензије све веће, а тржиште презасићено, готово немогуће остати непогођен тим дешавањима.

Наглашава да би правосуђе требало да буде јединствено, па би и судови, и тужилаштва и адвокати требало  да имају исти циљ, а то је заштита основних људских права и слобода. Међутим, како каже, данас имамо ситуацију тоталног неразумијевања, гдје сви они једни друге гледају као конкуренцију, а не као апарат правде који треба да буде у функцији грађана и државе.

Сматра да смо када је у питању дигитализација у правосуђу заостали, а да вјештачка интелигенција неће моћи замијенити живу ријеч у правосуђу. Истиче да судски поступци предуго неоправдано трају, док клијенти често немају разумијевања за адвокате.

ГЛАС:  Како бисте описали положај адвокатуре у Републици Српској и БиХ данас, да ли је професија довољно цијењена и заштићена у правном и друштвеном смислу?

КРЕМЕНОВИЋ: Свједоци смо да су политичке тензије данас све веће и колико год адвокатура или правосуђе би требало да буду независни, готово је немогуће остати непогођен тим дешавањима и наставити неометано и непристрасно обављати своју функцију. Такође, економска дешавања како на глобалном нивоу, тако и у региону и самој Републици Српској додатно отежавају и овако тешку и нестабилну ситуацију. Тржиште постаје сувише засићено, намети послодавцима су све већи, а грађани који су под утицајем медија никада нису били неповјерљивији према адвокатима и правосуђу. Из свега што сам претходно навео заједно може се извући закључак да адвокатура не само да није довољно цијењена данас него није ни заштићена ни у правном, ни у друштвеном смислу, него се суочава с изазовима који поткопавају њену независност, економски опстанак и друштвени углед.

ГЛАС:  Који су по Вашем мишљењу кључни изазови с којима се адвокати данас суочавају, од правне несигурности до нелојалне конкуренције или дигиталне транзиције?

КРЕМЕНОВИЋ: Ово питање надовезујемо на претходно па у том смислу ћу додати да, поред тих економских и политичких проблема и притисака које сам већ навео да постоје, само ћу их у једном сегменту проширити. Економски статус грађана све је лошији. Колеге често због засићености тржишта спуштају цијене својих услуга и самим тим остале адвокате доводе у незавидан и неравноправан положај, а што је и дисциплински прекршај. Правосуђе би требало да буде јединствено, судови, тужилаштва и адвокати требало би да имају исти циљ, заштиту основних људских права и слобода, али имамо ситуацију тоталног неразумијевања, гдје једни друге гледамо као конкуренцију, а не као апарат правде који треба да буде у функцији грађана и државе. Што се тиче дигиталне транзиције која се толико у посњедње вријеме спомиње, и даље сам мишљења да смо ми заостала земља о том питању. Задњих година јесмо напредовали, али још нисмо увели дигитализацију у правосуђе и друге системе како бисмо олакшали свакодневно функционисање и приступ подацима, а да не говорим о неким другим и напредним системима који се у свијету користе, али ми смо, нажалост, још далеко од тога.

ГЛАС:  Критике на рачун правосуђа све су учесталије у јавности и медијима. Да ли мислите да је ријеч о оправданим замјеркама или се правосуђе неправедно ставља на удар? Гдје су у свему адвокати?

КРЕМЕНОВИЋ: И ми као адвокати имамо доста замјерки на правосуђе иако је у односу на остале стубове власти квалитет у правосуђу сигурно највећи. Судски поступци предуго неоправдано трају, док клијенти често немају разумијевање за адвокате па сматрају да ми имамо утицаја на то. Једноставно, десио се неки пропуст, правосуђе више није непристрасно у мјери у којој је било и у којој мора бити. Кад бих просто морао да се изјасним, рекао бих, гдје се политика умијеша, квалитет бјежи, системи су застарјели и нису отпорни на политичке утицаје. Годинама се слабо шта ради на едукацији и системском усавршавању. Притисци са стране су све већи на правосуђе, под тим притисцима се дешавају ситуације које не би смјеле да се дешавају.

ГЛАС:  Да ли правосуђе у БиХ може функционисати независно у постојећем политичком амбијенту и како се адвокатура може борити за очување правне сигурности грађана у таквом окружењу?

КРЕМЕНОВИЋ: У сложеном политичком амбијенту БиХ независност правосуђа мора бити циљ којем се стално тежи. Адвокатура има кључну улогу  као коректив, али и као глас разума.

ГЛАС: Сматрате ли да постоји селективна правда у БиХ и да ли су закони једнако примјењиви на политичаре, тзв. тајкуне и обичне грађане?

КРЕМЕНОВИЋ:  Једна од кључних замјерки на рад правосуђа у БиХ јесте постојање селективне правде о којој медији свакодневно извјештавају.  Али када говоримо о селективној правди, потребно је истаћи неусаглашеност судске праксе која је кључна. Постоје много ситуације у којима судови на исте ситуације другачије тумаче и примјењују право, што доводи до правне несигурности. Овдје је битан фактор и она непристрасност правосуђа о којој смо раније причали, гдје постоји велики политички утицај, а и медијски.

ГЛАС: Како коментаришете политичке притиске на правосуђе, посебно у процесима који су означени као политички осјетљиви, на примјер случај "Милорад Додик"?

КРЕМЕНОВИЋ: Када се правосуђе доводи у фокус политичких сукоба, губи се вјеродостојност процеса. Наш став је да се ниједан предмет не смије водити ни под притиском политике, ни под притиском јавности. Случајеви попут оних против високих политичких функционера треба да се процесуирају искључиво у складу са законом и доказима. 

ГЛАС: Вјештачка интелигенција све више улази у свијет права. Мислите ли да ће то помоћи адвокатима, или може представљати пријетњу за професију? 

КРЕМЕНОВИЋ: Напредак вјештачке интелигенције не можемо зауставити, нити га можемо занемарити. Као и свака друштвена појава и ова има и добре и лоше стране. Међутим, мишљења сам да свака особа, у овом случају ћемо говорити о адвокату, који има знање и искуство, сваки вид вјештачке интелигенције може искористити у своју корист. Адвокат се гради и кује када је бачен у ватру, односно бројем завршених предмета и одржаних рочишта и само адвокат који има године праксе иза себе зна на који начин да користи и вјештачку интелигенцију у своју корист.

ГЛАС: Колико су адвокати и правосудни систем у Републици Српској спремни за дигитализацију? Да ли Комора има планове за техничку едукацију и унапређење дигиталне писмености у струци?

КРЕМЕНОВИЋ: Адвокатура у Српској има простора за напредак. Неки адвокати већ користе дигиталне алате, али је потребан системски приступ. Комора ће покренути обуке и радионице с циљем унапређења дигиталне писмености, јер то је нужност, не луксуз. У току је процес оснивања Адвокатске академије, а што ће бити револуција у адвокатури.

ГЛАС: Да ли Адвокатска комора има довољно утицаја на законодавне процесе у Републици Српској и колико се глас адвоката уважава приликом доношења нових закона?

КРЕМЕНОВИЋ: Адвокатска комора се редовно укључује у јавне расправе и даје мишљења на нацрте закона. Ипак, наш утицај би могао и морао бити већи и радимо на томе да се глас струке више чује. Законодавац мора имати у виду и практичне посљедице које правне норме остављају у стварном животу. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.