Предаторски часописи и академска звања - шта показује пракса

ПОДГОРИЦА - Министарка просвјете, науке и иновација у Црној Гори Анђела Јакшић Стојановић, ванредна професорица на Универзитет Доња Горица (УДГ), објавила је већину својих научних радова за избор у академска звања у часописима који се налазе на такозваним црним листама међународне академске заједнице.

Висока академска звања стичу се објављивањем радова у међународним научним часописима индексираним у бази Web of Science (WOS), која представља свјетски стандард квалитета у науци већ више од сто година.

Предаторски издавачи и проблем квалитета

Међутим, кредибилитет једног броја издавача ових часописа озбиљно је нарушен због спремности да за новац објављују радове упитног квалитета, без озбиљне рецензије, чиме омогућавају изборе у виша академска звања.

Већина значајних универзитета објављивање код таквих издавача сматра штетним за професију. У Црној Гори пракса није у потпуности иста.

У часописима са „црних листа“ свјетске академске заједнице објављивали су и градоначелник Подгорице Саша Мујовић, бивша предсједница Социјалдемократска партија Црне Горе (СДП) Драгиња Вуксановић Станковић, бивши премијер Здравко Кривокапић, те посланик покрета Европа сад Владимир Бакрач — сви професори на Универзитет Црне Горе (УЦГ).

Проблем „предаторских“ часописа

Такозвани „предаторски“ часописи угрожавају научни интегритет објављивањем неквалитетних истраживања, а број таквих публикација стално расте.

УЦГ је од 2023. године престао бодовати радове објављене код издавача MDPI и Frontiers Media у свом интерном систему награђивања.

Ипак, према црногорском Закону о високом образовању, радови објављени у таквим часописима и даље могу бити релевантни за избор у звање ако су на цитатним листама.

Случај Анђеле Јакшић Стојановић

У документацији за избор у звање доценткиње 2015. године, наведено је да је Јакшић Стојановић имала рад објављен у румунском часопису Metalurgia International из 2013. године.

Часопис је касније изгубио индексирање у међународним базама и постао примјер спорне академске праксе јер су у њему објављивани радови из различитих области уз минималну рецензију.

Рад у том часопису био је кључан за избор у звање доценткиње јер је тада доносио неопходан број бодова, док су остали радови били објављени у неиндексираним публикацијама.

Брза публикација и специјална издања

Неколико радова Јакшић Стојановић објављено је у специјалним бројевима часописа MDPI.

Један рад предат 4. октобра објављен је већ 22. октобра 2022. године — након само 18 дана, иако академска рецензија у озбиљним часописима обично траје много дуже.

Министарка је навела да трајање рецензентског поступка само по себи није показатељ квалитета, јер зависи од више фактора.

Академска дебата о мјерењу научног доприноса

Истраживачи упозоравају да цитираност и импакт фактор нису поуздано мјерило квалитета, јер их неки издавачи могу вјештачки повећавати.

Декларација из Сан Франциска о вредновању научног истраживања (DORA декларација) наглашава да се научни рад треба вредновати по стварном научном значају, а не само по броју цитата.

Стање у регионалном и европском контексту

Истраживачи наводе да је црногорско високо образовање међународно слабо видљиво.

Универзитет Црне Горе није присутан на Шангајској листи међу првих 1000, док се на листи Times Higher Education појављује у категорији 1501+.

Награде и научне публикације

Објављивање у спорним часописима понекад доноси и награде.

Министарство просвјете, науке и иновација додијељује награде за научна достигнућа, а један од критеријума је објављивање радова на цитатним листама без експлицитне селекције издавача.

Двострука добитница награде МПНИ, Александра Клишић, имала је велики број рецензија и публикација у MDPI и Frontiers часописима.

Академски интегритет и критеријуми објављивања

Стручњаци истичу да брза и неквалитетна публикација може представљати репутациони ризик за институцију и аутора.

У појединим државама, попут Финске и Норвешке, објављивање у спорним часописима не доноси бодове за академско напредовање.

Закључак

Објављивање у научним часописима упитног квалитета остаје предмет академске расправе. Стручњаци наглашавају да би напредовање у науци требало да се заснива на међународно упоредивим и ригорозно рецензираним научним резултатима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.