Празник радости, мира и праштања

Васкрс је највећи и најважнији хришћански празник. То је празник над празницима, празник радости и симбол вјечности.

Спада у покретне празнике и празнује се послије јеврејске Пасхе у прву седмицу послије пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. Ове године празнује се 5. маја.

Због значаја овог празника свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недјеља је мали Васкрс. Васкрс се слави од времена првих апостола и његово начело и суштина објашњавају се ријечима светог апостола Павла, записаних у апостолским дјелима: "Ако Христос не васкрсне празна је проповијед наша и празна је вјера наша". Празновањем Васкрсења хришћани наглашавају своју вјеру и побједу живота над смрћу.

Према ријечима архијерејског намјесника которварошког протонамјесника Миленка Нарића, васкрсење Господа Исуса Христа поред свега представља историјски догађај, јер да није било васкрсења не би било ни хришћанства. Православна вјера, као и сви остали празници, управо су Христовим васкрсењем добили своју потврду, на чему се темељи наша вјера и јемство наше наде у Господа Исуса Христа и живот вјечни.

- Наш народ је васкрсење добро и правилно прихватио и препознао, силом побједе добра над злом, истине над лажи - каже Нарић.

Припрема за празник

Иако је највеће богатство наших обичаја везано за Божић, према Нарићевим ријечима, када се узме у обзир то колико се народ припрема за Васкрс, овај празник је на првом мјесту.

- Васкршњи обичаји везани су од Тодорове суботе, прве седмице поста, када се вјерници први пут причешћују кроз одређену припрему, односно постом, молитвом, покајањем и мирењем. На тај се дан по угледу на прве вијекове хришћанства кува и једе жито - истиче Нарић.

Напомиње да данас велики број људи пости и припрема се за овај најрадоснији празник.

Посљедња, седма седмица часног поста, која претходи Васкрсу, назива се Страсна седмица. Ову седмицу од Великог понедјељка до Велике суботе православни вјерници проводе у строгом посту, молитви и покајању. У црквама се на богослужењима подсјећа на посљедње земаљске дана Господа Исуса Христа - његову издају, хапшење и страдање на крсту. Седмица се зове страсна, јер на старословенском ријеч страст значи страдање, трпљење и бол.

На Велики четвртак, четвртак уочи Васкрса, служи се литургија светог Василија Великог. На овај дан Исус Христос установио је свету тајну причешћа у облику хљеба и вина које су у ствари невидљиво крв и тијело Господње. Једино овог дана у години на светој литургији припремају се честице за причешћивање болесника и оних који су из неког разлога спријечени да дођу у храм. Увече се служи бдјење са читањем дванаест јеванђеља Христовог страдања.

На Велики петак нема литургије. То је најжалоснији дан за хришћане јер је Исус Христос био осуђен и распет на крсту. Умјесто звона која су умукла још прошле вечери, у црквама се, све до недјеље, чује звук клепала.

Увече се износи плаштаница (украшено платно гдје се изображава скидање, полагање у гроб Исуса Христа) и служи опијело. Послије опхода око храма вјерници пролазе испод плаштанице састрадавајући са Христом, али и вјером да ће их Бог исцијелити.

- На Велики петак се ништа не ради, осим што домаћице на тај дан припремају, односно фарбају и украшавају васкршња јаја. Васкршња јаја представљају симбол Христовог васкрсења, побједу живота над смрћу - нагласио је Нарић.

Домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом у којем ће кувати и фарбати јаја додаје мало водице која је освештана у току васкршњег поста.

Нарић додаје да се васкршња јаја на Велику суботу носе у цркву или храм да се освештају.

На Велику суботу, посљедњег дана Великог поста, јутрење је заправо опијело Христово које се негдје служи и претходне ноћи. Христ, како учи православна црква, лежи у гробу, док је душом у аду. У раним поподневним часовима, у оквиру вечерње, служи се света литургија светог Василија Великог.

Дан Васкрсења

Када осване дан васкрсења Христовог, из свих православних храмова дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника.

Домаћин са осталим члановима породице одлази у цркву на свету васкршњу литургију.

Прва молитва на Васкрс служи се пред затвореним вратима храмова која се отварају тачно у поноћ када се први пут послије Великог петка и Велике суботе, у знак радости васкрсења, оглашавају прва звона.

- У недјељу на Васкрс, послије свете литургије која у свим православним црквама почиње васкршњим уранком обично у пет часова ујутру, причешћују се они који су постили и затим се дијеле васкршња јаја. По доласку кући на првом мјесту је васкршњи ручак, који почне онај час када је обичним данима вријеме за доручак - појашњава Нарић.

За Васкрс су везани лијепи обичаји у нашем народу.

- У цијелом хришћанском свету, па и код нас Срба, за овај празник је везан обичај фарбања и  даривања јаја. Јаје је симбол обнављања природе и живота. Обичај бојења јаја веома је стар. Чуваркућа је прво црвено обојено васкршње јаје које се оставља неко вријеме ради свакодневног подсјећања на радост васкрсења. По народном вјеровању, оно чува дом од зла и биједе - појашњава протојереј ставрофор Предраг Азап, парох у Винковцима.

Као што бадњак горећи на огњишту даје посебну чар божићној ноћи, тако исто васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају. Обојено у црвено оно симболизује наше препорађање крвљу Господа Исуса Христа којом се причешћујемо.

Јаје је и прва мрсна храна коју хришћанин узима на Васкрс послије седам седмица строгог васкршњег поста након што се на васкршњој литургији причестио Светим Христовим Тајнама.

Азап напомиње да се хришћани од објаве Христовог васкрсења у ноћи између Велике суботе и Васкрса, па све до Спасовдана, поздрављају са "Христос васкрсе", а на овај поздрав одговара се ријечима "Ваистину васкрсе!".

- Васкршњи ручак почиње одмах послије васкршње литургије. Руча се у кругу породице и најприје се сви присутни куцају црвеним васкршњим јајима уз празнични поздрав: "Христос Васкрсе!" и "Ваистину Васкрсе!" Домаћин пали свијећу и кади кућу. Васкршњем ручку претходи  молитва, а пјева се и тропар Христовог васкрсења - додаје Азап.

Ручак се по обичају обавља у породичном кругу. На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Први јаје узима домаћин, а потом и остали укућани, па настаје весеље и такмичење чије је јаје најјаче. Овом се обичају нарочито радују дјеца. 

На трпези се обично нађе јагњетина. Код Срба је раније постојао лијеп обичај да се за Васкрс рођацима и пријатељима шаљу васкршње честитке са најљепшим жељама за читаву породицу.

- Суштина прославе Васкрса је остварење заједничарства у Христу, што свједочимо речима: "Христос је међу нама - јесте и биће!". Због тога није добро да све ово постане само лијеп поздрав којим осмишљавамо наше сусрете, требало би да то буде наше стално стање вјере - поручује Азап.

Свећење водице

Поред заједничких молитава и богослужења која се обављају у храму црква је одредила да се два пута годишње обавља обред свећења водице у домовима вјерних хришћана ради духовног напретка њихових породица. То је у вези са два велика и свечана дана: Васкрсом и крсном славом.

Освећењем водице, молитвом и кропљењем дома, благодат божија и Дух Свети улазе у тај дом и његове житеље, дајући им благослов и духовну снагу у њиховом животу и раду. Молитва се узноси за напредак свих укућана, као и за покој душа умрлих сродника.

Три дана

Хришћани славе Васкрс три дана, па су у календару Српске православне цркве црвеним словом обиљежени и Васкршњи понедјељак и Васкршњи уторак.

Побусани понедјељак је дан посвећен упокојенима и један од задушних дана. Назив је добио по народном обичају да се гробови покојника побусавају тог дана бусењем свјеже зелене траве. На гроб се износе свјеже обојена црвена јаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.