Празник породичне радости и праштања

Божић је празник рађања новог живота, празник дјеце, очинства и материнства, па га зато прате најљепши вјерски обичаји. Рођењем Исуса дошли су мир и праштање и управо зато се на овај празник мире људи који су се током године завадили с неким. Обиљежава се 7. јануара и слави се три дана.

Сам Божић је тродневни празник, а ако рачунамо и Бадњи дан, којим се завршава зимски пост, онда је то четвородневна светковина окренута првенствено дому и породици.

На Божићно јутро, прије свитања, звоне сва звона на православним храмовима којим се објављује долазак Божића и Божићног славља.

- Постоји велики број обичаја који се у нашем народу празнују о овом великом хришћанском празнику. У свим нашим крајевима постоје одређени обичају о Туциндану, Бадњем дану и Божићу - рекла је кустос етнолог у Музеју РС Данијела Ђукановић.

Припреме почињу четрдесет дана прије 7. јануара, када почиње Божићни пост, који представља проширење духа и тијела пред најрадоснији догађај у православљу.

Туциндан

Прослава у српској народној традицији почиње 5. јануара, на Туциндан. На тај дан се коље или припрема печеница, односно печење за Божић.

Некада се печеница тукла - убијала крупицом соли, касније ушицама од сјекире, па се онда, убијено или ошамућено прасе или јагње клало и редило. Зато је овај дан назван Туциндан.

Тог дана не ваља тући дјецу да током године не би имала чиреве, а из куће се склања сав прибор за јело. На Туциндан ваља везати крпу за ногу од столице, да би чељад цијеле године била на окупу.

Бадњи дан

Православни вјерници Бадњи дан прослављају дан прије најрадоснијег хришћанског празника. Назив је добио по бадњаку који се на тај дан сијече и пали.

Бадњи дан је пун обичаја, симболике и живописних радњи. Већ у цик зоре пуцањем из пушака и трештањем из прангија објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак сијеку искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, у рано јутро, прије изласка сунца. Дрво се увијек засијецало с источне стране јер је требало да падне управо на исток.

- Он се мора пресјећи са три ударца, с тим да се послије чупа и ломи. Приликом сјечења бадњака пази се да он падне на источну страну и да се приликом пада не заустави на другом дрвећу, да се не би срећа куће зауставила - објашњава Ђукановићева.

Кад се домаћин врати из шуме и донесе бадњак, прислања га на кућни зид, а тек с првим мраком се уноси у кућу, док га други укућани посипају житом.

- Посипање житом на Бадњи дан и Божић ради се зато што је и Мајка Божија, када јој се родио син, бацала жито стоци која је била у штали да стока не би гризла сламу на којој је Христос лежао. Послије се бадњак ставља на огњиште - појашњава Ђукановићева.

Службама бдијења и паљењем бадњака у православним храмовима најављује се рођење Спаситеља, чији се долазак на свијет слави као почетак новог времена и као најрадоснији догађај у хришћанству.

Бадње вече

На Бадње вече служи се посна вечера уз коју се везују бројни обичаји. Домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. По уношењу бадњака, домаћин или домаћица уносе сламу и разносе је по цијелој кући, а посебно на мјесто гдје ће бити постављена вечера. При том, онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Послије тога, домаћин окади цијели дом и вечеру, припали свијећу и приступа се бадњој вечери.

- По народном вјеровању бадњак и божићна слама доносе плодност и напредак. Обичаји о Бадњој вечери разликују се од краја до краја. У појединим селима западне Босне на Бадње вече вјерници би омлатили код огњишта класје из посљедњег снопа, а пшеницу би затим помијешали са оном која је одређена за чесницу - навела је Ђукановићева.

Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице се износе из куће. Послије Божића се ова слама носи у обор, шталу или амбар, а њом су обавијали и воћке да би боље родиле.

За најмлађе се организује традиционално "пијукање". То је стари обичај по којем домаћица дјеци у сламу баца бомбоне, љешнике и орахе, а они док их скупљају имитирају пијукање пилића.

Бадња вечера треба да обилује јелом и пићем да би цијела година била родна и пуна изобиља. Вечера се кади тамјаном да би се за вечером спојили и живи и они који то нису. Паљење бадњака означава завршетак Бадњег дана и увод у Божић.

Божић

Од раног јутра народ се поздравља са "Христос се роди", а на тај поздрав одговара се са "Ваистину се роди". Нико од укућана ништа не једе док не окуси црквену нафору коју је домаћин донио са јутрења. Домаћин и сви укућани на Божић облаче најсвечаније одијело и одлазе у цркву на јутрење и Божићну литургију. На Божић рано у кућу долази специјални гост, који се обично договори са домаћином, а може бити и случајни намјерник, и он се посебно дочекује у кући, и зове се полажајник.

- Полажајник је човјек који на Божић и цијелу наредну годину доноси срећу у кућу. Он симболички представља оне мудраце који су пратили звијезду са истока и дошли новорођеном Христу на поклоњење - каже Ђукановићева и додаје да домаћица послужује полажајника и дарује га прикладним поклоном.

Рано ујутро домаћица замијеси тијесто од којег пече погачу, која се зове чесница. У њу се ставља златни, сребрни или обични новчић, одозго се боде гранчицом бадњака и та чесница има улогу славског колача на Божић. Када чесница буде печена, износи се на сто гдје је већ постављен ручак.

- Чесница и печеница су најзначајније. Божићни ручак је обично најсвечанији и најбогатији ручак у току цијеле године. Када дође вријеме ручка, домаћин пали свијећу и окади укућане и кућу тамјаном, па се затим очита молитва. Послије молитве укућани се изљубе и честитају једни другима празник - говори Ђукановићева.

Потом се приступа ломљењу чеснице. Чесница се окреће као славски колач и на крају ломи на онолико дијелова колико има укућана. Сматра се да ће укућанин који нађе новчић у свом комаду чеснице бити посебно успјешан и срећан у наредној години. На Божић се не иде у госте већ породица тај дан треба да проведе на окупу у топлој породичној атмосфери. Други и трећи дан се посјећују родбина и најближи пријатељи.

Вријеме

У неким крајевима постоји и обичај да се на Бадње вече од главице црног лука исцијепа дванаест бијелих љусака. Ставе се на прозор и у сваку се сипа мало соли. Ту остану да преноће. Најстарији члан породице на Божић разгледа љуске. У онима у којима има воде значи да ће у том мјесецу бити кише. Ако је нека љуска сува, тај мјесец ће бити без падавина. Тако се запише вријеме за цијелу годину. Вјерује се да ће, ако Бадњи дан и Божић буду облачни, година бити родна, а ако се на бадњаку накупи доста пепела, зима ће бити дуга и јака.

Стари обичаји и вјеровања

– На Божић треба радити ствари које нам иначе не иду од руке да бисмо их у години која стиже лакше савладавали.

– Од Божића до Светог Стефана не ваља да се чисти кућа

– На Божић не ваља никоме ништа позајмљивати да се ствари из куће не би развлачиле цијеле године

– Ако на Божић падне киша, вјерује се да ће родити све што се окопа мотиком

– Од Бадњег дана до завршетка божићних празника сви послови би требало да се обављају у тишини како би укућани имали здравља, среће и напретка

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.