Празник породичне радости и новог живота

Дан када је Исус Христос васкрсао из мртвих и побиједио смрт један је од најрадоснијих и најсвечанијих дана у години који обилује разноврсним обичајима и када се на трпези сваког дома налази обиље шарених јаја, као и слатких и сланих ђаконија.

Послије седам седмица Великог поста, Васкрс је празник када се сви укућани окупе и уживају у богатој трпези на којој се могу наћи делиције попут топле супе, јагњећег и телећег печења којим ће сви радо “омрсити брке”, а неизоставне су и разне врсте торти и колача.

Поред обојених јаја, која симболизују рађање новог живота и плодност, трпезом доминирају и васкршња погача или слани переци који симболизују благостање у кући и породичну слогу, као и украси са мотивом зеца који је, према народном вјеровању, животиња с натприродним својствима чија се крв и дијелови тијела сматрају љековитим.

Припреме

Православни вјерници с радошћу дочекују Васкрс након великог поста установљеног по узору на подвиг Спаситеља који је, након крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи.

Васкршњи пост назива се још и велики пост због посебне важности, али и дужине трајања, часни пост, зато што обухвата вријеме страдања Христовог и Његовог разапињања на часни крст, као и Велика четрдесетница зато што је укупно трајање поста 40 дана. Траје од чистог понедјељка до Лазареве суботе. На крај овог поста, надовезује се пост страсне седмице, тако да је укупно вријеме трајања посног периода 48 дана.

Прва седмица поста зове се чиста, а друга пачиста. Трећа седмица је крстопоклона, четврта средопосна, а пета се назива глувна. Шеста недјеља је цвјетна.

Седма, посљедња седмица пред празник Васкрсења је страсна или Велика недјеља. Најзначајнији дан у тој недјељи је Велики петак, једини дан у години када у православним храмовима нема јутрења нити богослужења, већ се само поподне држи опијело разапетом Исусу Христу.

Васкршњи пост као и сваки други подразумијева уздржавање од масне и тешке хране, али то никако није довољно јер би у складу са Божјим заповијестима требало уздизати душу изван тијела молитвом.

Васкршње славље

Свечани одлазак у храмове, присуствовање светим литургијама те примања светог причешћа најважнији је дио цјелокупног славља сваког хришћанина. По завршетку богослужења, вјерници се окупљају у својим домовима.

На трпези се обавезно налази прегршт црвених, зелених, плавих, жутих или шарених писаница које симболизују Васкрс, штите од злих сила и доносе посебну радост свим укућанима који се такмиче у њиховом разбијању. Обичај је да се на Васкрс прво поједе кувано јаје, а онда остала јела. Домаћин обично први узима јаје, а за њим и укућани и тада почиње такмичење чије јаје ће бити најјаче, што представља велику радост за дјецу. Приликом туцања изговарају се поздрави “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”.

Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарује обојеним јајетом, па се онда послужује осталим јелима.

Бојење јаја

Један од најљепших и најрадоснијих обичаја јесте бојење јаја за Васкрс. Домаћица традиционално васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради.

Домаћица се прво прекрсти и помоли Богу, а потом у суд са водом, у коме ће кувати и бојити јаја, додаје мало освештане водице која је освештана у току васкршњег поста.

Постоје разне технике фарбања, а било да користе природне или вјештачке боје, домаћице се сваке године труде да неким новим мотивом или нијансама украсе васкршња јаја.

Поред традиционалних рецепта за бојење у луковини са листовима дјетелине, першуна или папрати, преко јаја можете гумице за теглу везати унакрсно у свим правцима и онда бојити у боји.

Ако желите мраморна јаја, онда их поквасите и уваљајте у љуске црног или бијелог лука које сте исјецкали на комаде и завијте у алуминијумску фолију или у танку најлон чарапу. Кувајте у шерпи са бојом.

Можете изрезати и чвршћу љепљиву траку на тракице, тачкице, квадратиће, троуглиће, цвјетиће, слова, па лијепити по куваним јајима. Ставити их у најлон чарапу и бојити у жељеној боји.

Скувана јаја можете исцртати воштаним бојама па тек онда фарбати у жељену боју. На исписаним мјестима фарба се неће ухватити.

Ако желите “чипкано” јаје онда га требате скувати, обмотати најбоље најлон чипком, добро је затегнути преко јаја али не превише да не пукне и спустити у припремљену боју.

У посљедње вријеме популарно је и украшавање свилом. Исијеците старе свилене мараме или кравате на комаде тако велике да могу да обмотају јаја. Шару лијепо намјестити јер ће се кувањем потпуно пресликати на јаје. Чврсто умотати у газу, стару јастучницу или сличну памучну тканину и везати гумицом. Кувати 20 минута у води у коју су додате три кашике сирћета. Већ обојена јаја можете украсити стикерима, најбоље онима са сјајем.

Покретни празник

Христос је васкрсао у недјељу и због тога је Васкрс увијек у недјељу, с тим да је то покретни празник. Најраније може бити 4. априла а најкасније 8. маја. Празник се слави три дана. Од објаве Христовог васкрсења у поноћ, између суботе и недјеље, па до Спасовдана, хришћани се поздрављају са најрадоснијим поздравом “Христос васкрсе” и “Ваистину васкрсе”.

Чуваркућа

Прво јаје боји се увијек у црвену боју која је повезана са бојом Христове крви и његовим страдањем. Због тога се прво црвено јаје чува до сљедећег Васкрса, а обично се назива
“чуваркућа”, “чувадар” или “стражар”. Народно вјеровање “чувадару” приписује велике магијске моћи, а лош је знак уколико оно не прими добро црвену боју или пукне. Старо јаје се идућег Васкрса носи на мравињак јер се вјерује да ће  укућани бити вриједни као мрави и да ће их бити много као и мрава.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.