Како православци у афричким земљама прослављају Васкрс

КАМПАЛА – Становници који у афричким земљама славе православни Васкрс усвојили су празничне традиције „Старог свијета“, али континент има и многе своје кулинарске и културне карактеристике: једу се квакоко (кукурузна кашa), банане и јам, а за празник се окупља породица, често на отвореном.

„Африкaнци су у великој мјери усвојили васкршње традиције 'Старог свијета', као што су Русија или Грчка, за разлику од Рођења Христовог, које је почело да добија свој јединствени афрички укус“, изјавио је јеромонах Силуан (Браун), декан Источног црквеног округа Уганде, преноси ТАСС.

Додао је да се на угандском језику Васкрс назива „Амазукира Гамукама Вафе“ (Васкрсење Господње) и да се на тај дан увијек одржава заједничка гозба.

Једина значајна разлика, рекао је, јесте то што свака особа припада свом племену, сваки има своје јединствене кланове, а сваки клан има свој „симбол“.

Браун је објаснио да, на примјер, клан Ндига из племена Баганда има овцу као симбол свог клана, тако да не једу овчетину као знак поштовања.

Васкрс у Тогу

У Тогу, православни хришћани славе Васкрс на отвореном и у катедрали.

„Од када смо постали православци, припремамо васкршња јаја различитих боја, печемо колаче и организујемо шетњу са свим вјерницима до обале језера Того, тачније до Агбодрафа, гдје дијелимо братску трпезу“, рекао је Борис Питасо, свештеник из Тога.

Он је додао да је ове године, током припрема за главни хришћански празник, православна омладина правила васкршње свијеће од воска.

Васкрс у Камеруну

Отац Херман Мбарга, декан Западног црквеног округа Камеруна, објаснио је да Васкрс игра значајну улогу у животима вјерника у Камеруну. Најчешће, парохијани доносе унапред припремљене куличе (васкршње колаче) и јаја на васкршњу службу. Након тога се служи кукурузни кесица (квакоко), а вјерници размјењују куличе и јаја пјевајући васкршњи тропар.

Свештеник је додао да се тропар чита не само на француском већ и на локалним језицима.

Руска ваксршња посластица на Маврицију

Протојереј Димитриј Матиенко, ректор Цркве Преображења Господњег на Маврицију, објаснио је да су за становнике ове земље навикнуте на разноврсну кухињу са морским плодовима, зачињеним каријем и егзотичним воћем, руске вакршње посластице право откриће. Посебно их изненађује јело пашa (свјежи сир) – свјежи сир је практично непознат на Маврицију, а густа, слатка смјеса са сувим грожђем изазива велико интересовање. Кулич (вакршњи колач) такође изазива одушевљење: мјештани га сматрају правим посластичарским чудом.

Отац Димитриј је нагласио да су за становнике Маврицију ова јела прозор у другу културу; они са интересовањем слушају приче о породичним традицијама пeчења кулича и обликовања паше, напомињући да је упознавање са православним обичајима диван спој укуса, ритуала и топлине, док дјеца са ентузијазмом фарбају васкршња јаја.

Локална васкршња јела у Западној Африци

Свештеник Партеније Дансу, декан Западноафричког округа, рекао је да Западна Африка има много локалних васршњих јела. На примјер, у Обали Слоноваче, то укључује, између осталог, куване или пржене банане, слатки батат и пржени кромпир, кускус од касаве под називом „атике“, рибљу чорбу и чорбу од јагњетине.

Датум прославе Васрса 2026. године

Ове године, православни хришћани славе Свјетло Васкрсење Христово – Ускрс – 12. априла.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.