Пожутјеле фотографије причају о животу

БИЈЕЉИНA - Одласком у пензију Радомир Перић посветио се старим љубавима - истраживању прошлости родног села, прикупљању старих фотографија и предмета и писању поезије.

Уз то, свакодневно вози бицикл четрдесетак километара и обавља посао секретара мјесне заједнице. Наоко рекло би се да је то и превише посла, али Перић је распоредио активности, па има времена за пријатеље, читање и одмор.

- Све ове моје активности извршавам са задовољством и не оптерећују ме. Прикупљати старе фотографије почео сам у својој кући и породици. У старом коферу и ормару било је доста пожутјелих снимака. Све је то дио мог живота. Одлучио сам да онда прикупљам и старе фотографије по комшилуку. Сређујем их, преснимавам и све ћу их поставити у Дому културе у Броцу - каже Перић.

Скоро је да нема куће у овом селу у коју Радомир није ушао. Људи му вјерују, отварају кофере, ладице и кутије, те ваде фотографије из рамова. Најдража му је она на којој су се 1953. године фотографисали чланови ансамбла из Броца који је у овом и сусједним селима играо "Хасанагиницу".

- Само је живих још двоје или троје из те аматерске групе. Фотографија је била скоро уништена. Преснимио сам је и урамио. Има доста оштећених снимака, али је сада технологија модерна, па све успијевам рестаурирати - објашњава Перић.

A фотографије говоре: о сјетви, жетви, вршидби, одласку регрута, о ропству Брочана у два свјетска рата, о Солунцима, бициклистима, коњаницима, фијакерима, свадбама, прављењу цигле, градњи кућа - о свеколиком животу у овом великом семберском селу, које, потврђено је, има највише интелектуалаца расутих диљем ове наше плаве планете.

На пожутјелим снимцима су и испраћај учитеља, а касније познатог романописца Душана Баранина 1934. године, те семберским рибарима, хармоникашима, ловцима, фудбалерима, ђацима, возовима...

- Свака од фотографија има своју  причу, мени милу и сјетну. Оне су ми и инспирације за моје пјесничке покушаје. Написао сам и поему посвећену родном селу под називом "Мој Бродац", коју говорим на сеоским и другим светковинама - каже Перић.

Пријатељи му савјетују да све те старе фотографије објави у књизи, некој врсти споменара, а његово село први је у пјесми поменуо Филип Вишњић.

Гробље

Перић истраживао и споменике у брочанском гробљу и утврдио да их има доста са веома вриједним ликовним рјешењима, са необичним епитафима и натписима. У порти садашње сеоске цркве, гдје је у 19. вијеку било гробље, пронашао је неколико надгробних споменика људи из Шапца, који су ко зна када и због чега сахрањени у Семберији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.