Позиви који не познају календар

БАЊАЛУКА - Док се над излетиштима извија роштиљски дим, а жамор одјекује природом, постоје они који Првог маја, умјесто предаха, убрзавају ритам у униформама, за воланима и уз телефоне, свјесни да иза сваког безбрижног тренутка грађана стоји њихова одговорност и будност.

Међународни празник рада за већину је дан одмора, али за поједине професије – радни дан под појачаним притиском:

• Хитна помоћ биљежи значајно повећан број интервенција током празника
• Ватрогасци раде у режиму појачане приправности због:
• Пекаре раде пуним капацитетом – највећа потражња за хљебом и лепињама
• Таксисти имају специфичан ритам

Заједничко свим службама:

• рад у смјенама и празницима
• одрицање од породичних тренутака
• висок ниво одговорности

Када већина грађана ужива у слободним тренуцима, за медицинске раднике, ватрогасце, пекаре и таксисте Празник рада постаје тест издржљивости и професионализма. Њихова дежурства су невидљиви мост између празничне опуштености и неопходне безбједности, без обзира на то да ли је ријеч о ургентним медицинским интервенцијама, приправности због повећаних ризика у природи или обезбјеђивању основних потреба за свечарске трпезе. Управо та непримијећена посвећеност, која често захтијева жртвовање породичних тренутака, омогућава да празници за већину заиста остану оно што треба да буду, безбрижни, испуњени и сигурни.

У служби Хитне помоћи у Бањалуци празнични дан не разликује се много од било којег другог, барем када је ријеч о одговорности. Ипак, како објашњава специјалиста ургентне медицине Драгана Малешевић, интензитет посла је знатно већи. Телефони не престају да звоне, амбуланте се пуне, а екипе су непрестано на терену.

Током првомајских празника, каже она, најчешћи разлози због којих грађани траже помоћ јесу посљедице претјеривања у храни и пићу. Акутна алкохолисаност, стомачне тегобе праћене мучнином, повраћањем и проливом постају свакодневица дежурних тимова. Код хроничних болесника долази до погоршања стања, скокова крвног притиска, болова у грудима и срчаних аритмија.

- Ту су и повреде које су неизбјежне када људи бораве у природи и то посјекотине, уганућа, преломи па чак и опекотине због неправилног руковања ватром. Не треба заборавити ни убоде инсеката, који могу изазвати озбиљне алергијске реакције, као ни повећан број саобраћајних несрећа - објаснила је Малешевићева.

И док грађани празнике проводе са породицом, здравствени радници често пропуштају управо те тренутке.

- Рад у смјенама, ноћни рад и дежурства током празника остављају траг на приватни живот. Али наш посао захтијева да све ставимо у други план. Упркос свему, настављамо професионално, јер знамо да некоме у том тренутку можемо спасити живот - казала је она.

Слична слика, али у потпуно другачијем амбијенту, је и у пекарама. Док град још тоне у сан, у пекари "Алекса" у Бијељини свјетла су одавно упаљена, а руке вриједних радника већ обликују тијесто које ће завршити на празничним трпезама. Власник и пекар Раденко Пелемиш истиче да су празници за њих најзахтјевнији периоди.

- Навикли смо на то. Најважније је да имамо добру екипу. Без обзира на празнике, од нас се очекује да рафови буду пуни и да све буде свјеже. Људи славе, роштиљају, а ми морамо обезбиједити лепиње, хљеб и пецива на вријеме - прича он.

Атмосфера у пекари, иако радна, има и посебну ноту заједништва. Умор се дијели, али и оброци.

- Увијек неко нешто донесе па заједно доручкујемо након смјене. То нас држи. Код нас је породична атмосфера и то много значи када радите овако захтјеван посао - наставља Пелемиш.

Празници, међутим, доносе и необичне ситуације. Било је, присјећа се, муштерија које у глуво доба ноћи долазе тражећи свјежа пецива или хитно наручују славске колаче које су заборавили.

- Увијек гледамо да изађемо у сусрет. Знамо како је када вам нешто треба, а немате гдје да купите - казао је кроз осмијех.

Док се једни брину о здрављу, а други о свакодневним потребама грађана, ватрогасци су ти који стоје на линији између непажње и озбиљне опасности. Командир Територијалне ватрогасно-спасилачке јединице у Требињу Дејан Кашиковић каже да празници за њих значе појачану приправност.

- Док већина слави, ми смо на опрезу. То су периоди повећаног ризика, отворени пламен, пиротехника, окупљања. Није ријеч о адреналину, већ о одговорности. Наш задатак је да други славе безбједно - истакао је Кашиковић.

Интервенције током празника често су резултат непажње. Запаљени димњаци током припреме печења, неправилна употреба пиротехнике, али и лажне дојаве додатно отежавају посао.

- Свака дојава за нас је озбиљна, без обзира на узрок. Лажне пријаве посебно су проблематичне, јер могу одвући ресурсе са стварних опасности - упозорио је он.

И док хитне службе и пекари раде пуном паром, таксисти имају нешто другачији ритам. Дугогодишњи возач из Бањалуке Драган Пуришић објашњава да је Први мај специфичан.

- До десет ујутро има посла, сви журе на излетишта. Послије тога настаје затишје све до вечери - казао је он.

Ипак, дежурни таксисти су увијек доступни. Без обзира на то што би и они радије били са породицом, посао не може да чека.

- Није никоме драго да ради за празник, али мора се. Људи су често под дејством алкохола, буде и неозбиљности, па и проблема. Али сналазимо се, помажемо једни другима - прича Пуришић.

Додаје да су инциденти ријетко тема за јавност, али да се колеге међусобно подржавају и брзо реагују када је потребно.

- Ако не можемо сами ријешити ситуацију, ту је полиција. Важно је да увијек има неко на располагању - каже Пуришић.

 

САРАДЊА

Дејан Кашиковић каже да је приликом интервенција током празника кључна сарадња са Хитном помоћи.

- На терену функционишемо као један тим. Размјењујемо информације и помажемо једни другима. Та подршка је непроцјењива - нагласио је Кашиковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.