Повратници у БиХ и даље суочени с бројним проблемима

Према ријечима министра за људска права и избјеглице Сафета Халиловића, на подручју Федерације БиХ регистровано је 614 повратника - 53 избјеглице и 651 расељено лице.

КОМПЛИКОВAНA, и у многим областима недефинисана, законска и уставна рјешења, те веома тешка економска ситуација у БиХ су, сматрају у Министарству за људска права и избјеглице, главна препрека повратку. Од почетка ове године до краја марта у БиХ је према подацима министарства, регистровано 859 повратника. Међу њима је 139 избјеглица и 720 расељених лица. Према ријечима министра за људска права и избјеглице Сафета Халиловића, на подручју Федерације БиХ регистровано је 614 повратника - 53 избјеглице и 651 расељено лице. У истом периоду, у Републику Српску вратило се 245 људи, односно 86 избјеглица и 159 расељених. - Приликом доношења одлуке о повратку, повратници се сусрећу са низом питања и проблема. Немогућност остваривања права из радног односа, разни облици дискриминације, неспровођење одлуке о конститутивности народа, општа правна и економска несигурност, између осталог, утичу на динамику повратка и структуру повратника - истакао је Халиловић. Додао је да обнову кућа још увијек чека око 43 хиљаде породица које желе да се врате у пријератно мјесто боравка. Осим тога, рекао је Халиловић, око три одсто површине БиХ и даље је под минама, што утиче на безбједност повратника. - На крају, када се људи и врате, поставља се питање одрживости њиховог повратка. Многи повратници немају могућност за запошљавање, а постоје и проблеми када је ријеч о остваривању права на здравствену заштиту. Полицијске снаге у многим срединама не одражавају састав становништва из 1991. године, што би, према одлуци Уставног суда БиХ о конститутивности народа, требало да буде обавезно - нагласио је Халиловић, према чијем мишљењу та чињеница код повратника ствара осјећај несигурности. - У многим повратничким мјестима разрушена је инфраструктура, због чега повратницима није пружен ни минимум услова за живот достојан човјека. У прилог томе говори и чињеница да постоје повратничка подручја која већ неколико година немају струју - рекао је Халиловић. У Савезу удружења избјеглица и расељених лица у БиХ истакли су да процес повратка никад није био лошији. - Обнова се обавља веома споро и враћају се, углавном, људи чија је имовина обновљена прошле године. Ипак, и они који се врате и даље имају бројне проблеме, као што су незапосленост и нерегулисана здравствена заштита - сматра предсједник овог савеза Мирхуниса Зукић која је додала да надлежни требају да издвоје више новца за одрживи повратак, али и да помогну људима који желе да остану у садашњем мјесту боравка. Предсједник Удружења расељених и избјеглих лица града Бања Лука и члан Савеза удружења избјеглица и расељених лица Републике Српске Војислав Милишић, такође, сматра да није довољно само обновити куће повратника. - Треба обновити и помоћне објекте на имањима људи и омогућити им да се запосле. Укратко, треба створити услове за живот цијелој породици. Све док има људи који желе да се врате, треба радити на обнови и стварању услова за одржив повратак - сматра Милишић. Према подацима Високог комесаријата Уједињених нација за избјеглице, на подручју Федерације БиХ највише људи се вратило у Унско-сански кантон, док је у Републици Српској највећи број повратника регистрован у Приједору. С. МИЛЕТИЋ ОД 1996. ДО ДAНAС Подаци Високог комесаријата за избјеглице говоре да се од 1996. године до данас у БиХ својим кућама вратило 443.688 избјеглица и 574.604 расељених лица. У Федерацију БиХ се, према истим подацима, вратило 387.707 избјеглица и 349.910 расељених лица, у Републику Српску 54.017 избјеглица и 20.276 расељених, а у дистрикт Брчко 19.964, односно 19.418. У Федерацији БиХ регистровано је 152.238 српских повратника.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.