Постоји разлог зашто руке не стају, и постоји начин да пронађете мир

Да ли сте примијетили да неко упорно гребе или дира своју кожу, стварајући ране које тешко зарастају? Иако на први поглед дјелује као безазлена навика, компулсивно гребање, познато и као екскоријацијски поремећај, озбиљан је проблем који захтијева разумијевање и стручну подршку. Компулсивно гребање је синоним у којем наша кожа постаје огледало унутрашње борбе.

Шта је екскоријацијски поремећај?  

Екскоријацијски поремећај спада у групу поремећаја контроле импулса. Особе с овим стањем осјећају неодољиву потребу да гребу кожу, често због осјећаја стреса, анксиозности или досаде. Ове радње воде ка стварању ожиљака, инфекција и осјећаја кривице или срама.  

Најчешће захваћене регије су лице, руке и друге лако доступне површине коже. Ово понашање није само естетски проблем, већ може значајно утицати на квалитет живота, нарушавајући односе и самопоуздање.  

Симптоми укључују:  
- Упорно гребање коже које узрокује видљиве повреде.  
- Немогућност заустављања упркос свјесности о штетности понашања.  
- Појачан осјећај стреса прије гребања, уз краткотрајно олакшање након.  
- Избјегавање друштвених ситуација због срама и несигурности.  

Зашто долази до овог поремећаја?  

Екскоријацијски поремећај често је повезан с другим стањима попут анксиозности, депресије и опсесивно-компулсивног поремећаја. Студије показују да комбинација генетских, неуролошких и психолошких фактора доприноси развоју овог проблема. Повећана активност у дијеловима мозга задуженим за контролу импулса може играти кључну улогу.  

Како се лијечи компулсивно гребање?  

Правовремена помоћ значајно побољшава исходе. Лијечење обично укључује:  

•    Фармакотерапију:  Лијекови попут антидепресива могу помоћи у регулацији импулса и смањењу осјећаја анксиозности који прати овај поремећај.  

•    Психотерапију:  Когнитивно-бихевиорална терапија (КБТ) помаже особама да препознају окидаче и развију здравије начине за суочавање са стресом. Технике попут преусмјеравања пажње и миндфулнесс пракси често дају добре резултате.  

•    Подршку породице и пријатеља:  Разумијевање и стрпљење најближих кључни су за успјех терапије. Едукација породице о поремећају може помоћи у смањењу осјећаја срама код особе која се лијечи.  

Како пружити подршку?  

Ако познајете некога ко пати од компулзивног гребања, најважније је не осуђивати. Охрабрите их да потраже стручну помоћ и покажите разумијевање за њихове борбе. Подсјетите их да нису сами и да постоји излаз из овог зачараног круга.  

Ако се борите с овим проблемом, обратите се стручњаку за ментално здравље. Ваша кожа заслужује мир, а ваш ум спокој. Први корак ка опоравку је разумијевање да помоћ постоји и да нисте сами у овој борби.  Ментално здравље је неодвојиво од физичког здравља. Нека ваш пут ка оздрављењу почне данас.

Аутор је специјалиста психијатрије

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.