Посљедњи скелеџија са ријеке Дрине

БИЈЕЉИНA - Перићи из зворничког Подриња нераскидиво су повезани са ријеком Дрином. На само њима разумљив начин сјединили су се са овом чудесном ријеком која само тридесетак метара тече од њиховог кућног прага.

Увијек је у овој фамилији било спретних и искусних скелеџија, воденичара, риболоваца и чамџија. Осамдесетдвогодишњи Милорад посљедњи је у овом роду који возио скелу преко Дрине, а уједно је и најстарији живи скелеџија на овој ријеци од Зворника до њеног ушћа код Раче. Породичну традицију друговања с плаховитом ријеком наставио је његов унук Славко - он је чамџија.

Милорад је радио много послова. Био је градитељ насипа поред ријеке Саве, радник пилане у Ковиљачи, градитељ "Вискозе" у Лозници, чамџија, воденичар. Пензионисан је као скелеџија.

Возио је двије скеле преко Дрине - гласовиту "бањску скелу" код Бање Ковиљаче и велику, теретну у свом Доњем Шепку.

- Ријека је заиста ћудљива. Преко дана је мирна и умиљата као јагње, а увече повилени, набуја и узвиси се два-три метра уз обале. Упркос томе, скела мора да саобраћа јер су људима преко ријеке биле школе, љекари, пијаца, имања.... Најтеже ми је било ноћу. Прст пред оком се не види, а пловило је пуно радника треће смјене! Велика је то одговорност. Превелика! Не постоји оправдање за грешку на води... Чини ми се да је лакше је бити рудар него скелеџија - казује Милорад.

Набујала Дрина једном му је откинула скелу са веза и однијела је неколико километара низводно. Данима су је вадили са дна. На скели није било заклона од кише, вјетра, снијега, жеге...

- Сав сам живот провео на Дрини. Aли и сви Перићи прије мене. Ко зна ко се први у нашем роду навезао на ријеку. Без Дрине не могу замислити живот. Чим устанем прво кроз прозор погледам њену воду. Одмах оцијеним да ли ће наићи поплава, да ли ће се замутити, оплићати, како ради риба, какво ће вријеме бити... Читам је као књигу. Ријека ми је у крви и души. Без Дрине, букова, врбака не би било ни мене - каже Милорад Перић.                                              

Мостови

Од Зворника до Раче некада је било петнаестак скела, а сада само једна и то у Јањи. Замијенили су их мостови.

- Свако вријеме носи своје бреме, па и ово наше. Људи сада више путују, па им је лакше Дрину прећи преко моста. Овај наш у Шепку је баш лијеп. Тако је сада. Не могу ништа промијенити. A и зашто бих то чинио - искрен је дјед Милорад.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.