Послије 70 година дошао по младу

Прњавор - Хајнрих Штраус (82) из њемачког града Нилберга, одлучио је да, послије седам деценија, посјети своје родно мјесто, село Штрпце код Прњавора.

Иако је имао само 12 година кад се заједно са породицом одселио у Њемачку, далеке 1942., Штраус каже да му је у сјећању остала недирнута природа и чист ваздух, као и пејзажи какве нигдје више није видио.

- Сјећам се и да су овдје биле мале куће, али било их је много више него сада и биле су ушорене. Изненадило ме је кад сам видио како ово село сада изгледа јер су то сада модерне грађевине - прича Штраус.

У Штрпце је допутовао са пријатељем, а у обилазак села овај витални старац упутио се бициклом.

- Остао сам сам, жена ми је недавно умрла, а мој пријатељ кога сам упознао у Њемачкој, са овог подручја је и већ дуго живи и ради у Нилбергу. Он ми је предложио да дођем са њим у Штрпце, а обећао ми је да ће ме упознати и са једном удовицом мојих година, па можда ја и останем дуже овдје ако нађемо заједнички језик - каже кроз смијех Штраус.

Одлуку да се упути на пут у Штрпце, Штраус је донио без пуно размишљања, јер каже, хтио је да се присјети старих, дјечијих  успомена.

Мада је вријеме учинило своје, а већине објеката који су тада постојали више нема, Штраус каже да му је било необично драго видјети још понеку стару кућу из тог периода.

- Мој млађи брат је био овдје неколико пута, а ја нисам могао дозволити себи да бар још једном не дођем у Штрпце и удахнем овај чисти ваздух, да ме жеља мине - додаје старац.

Село Штрпце до октобра 1942. године насељавало је на десетине  њемачких породица, који су ове крајеве напустили током ратних дешавања у Другом свјетском рату. Старијим мјештанима су остали у драгој успомени, као вриједни и честити људи, од којих се могло много тога научити.

- Иако сам био дијете када је стигла наредба, у ратном вихору, о одласку из Штрбаца, сјећам се много  заиста лијепих детаља из мог живота. Живјели смо складно са комшијама Србима, Пољацима, Украјинцима... Драго ми је када чујем да и данас у овој средини лијепо живе и  слажу се припадници разних народа. То је посебна вриједност мјеста у коме добијам родни лист - каже Штраус, не кријући да би могао да сада, по старост, постане штрбачки зет.

Мјештани

Зов завичаја чини своје, а расељени Нијемци и раније су долазили у родни крај њихових предака. Штрбачани их увијек примају раширених руку, јер се  углавном лијепе успомене на заједнички живот, прије Другог свјетског рата, не могу и не требају избрисати.

- Људи су нас срдачно дочекали, сви су љубазни и питају за здравље - рекао је Штраус.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.