Породична медицина у РС (11)

Наш систем породичне медицине заговара да се однос између љекара и грађанина стално изграђује и то на узајамном повјерењу. Грађанин више нема потребе да лута од љекара до љекара, него се обрати свом породичном доктору који га даље води кроз здравствени систем, рекла др Ведрана Aнтонић-Ковљеновић

ЈAВНA здравствена установа Дом здравља у Бањој Луци има 93 тима породичне медицине и око 170 хиљада регистрованих грађана. Према ријечима директорке ове здравствене установе доц. др сц. мед. Гордане Тешановић, у току ове године ова установа очекује и велики дио нове опреме. Такође, у првој половини ове године требају да стигну и рачунари што ће значајно побољшати рад тимова. - Сматрам да породична медицина представља једини и искључиви модел који се може на добар начин супротставити масовним незаразним болестима и то превенцијом болести и промоцијом здравља. Он једни на организован начин улази у борбу са факторима ризика за настанак ових болести и њихово рано откривање. Сам грађанин не мора да зна да постоји програм превенције, не мора да зна у којој то години живота треба да оде да измјери крвни притисак, урадити мамографију. То мора и треба да зна његов породични љекар који ће га периодично позивати ради откривања фактора ризика или евентуалног раног обољења - појаснила је др Тешановић. Он је додала да претходни модел није пружао ту варијанту и љекар опште праксе углавном је прописивао лијекове по меморандуму специјалисте са вишег рефералног нивоа, односно писао је упутнице. Сада је потпуно другачији приступ. Превенција болести и промоција здравља стављају се на прво мјесто, а лијечење се смањује, односно оно је на другом мјесту. У посљедње вријеме, према ријечима др Ведране Aнтонић-Ковљеновић, која ради у амбуланти породичне медицине у бањолучком насељу Росуље, доста се пажње посвећује превентивним прегледима и њихов значај виде грађани и љекари. Велики је, рекла је, значај раног откривања малигних обољења, спречавање масовних незаразних болести и сходно томе обавља се стална едукација свих тимова породичне медицине у склопу специјализације, а и након тога. - Сматрам да је велика разлика између опште и породичне медицине у самом односу између љекара и корисника услуге. Наш систем породичне медицине заговара да се однос између љекара и грађанина стално изграђује и то на узајамном повјерењу. Грађанин више нема потребе да лута од љекара до љекара, него се обрати свом породичном доктору који га даље води кроз здравствени систем. У почетку је био велики отпор према породичној медицини и уз све њене принципе временом су грађани као и сами здравствени радници увидјели многе њене предности - нагласила је др Aнтонић-Ковљеновић. Њен тим "покрива" 1.600 грађана. Регистрација је обухватила све добне групе - од дјеце, старих до радно способни и пружају им комплетну здравствену његу како превентивну тако и куративну, а за своје потребе користе и консултанте других специјализација. Систем породичне медицине, појаснила је, омогућио је да цијелу породицу прати један љекар, који је дужан да свом кориснику пружи све потребне информације, терапију, савјете. Са породичном медицином добила се и уштеда времена, а и сам корисник има својих петнаестак минута за свог љекара. - Наравно сви ургентни случајеви примају се мимо заказивања. Увијек се може наћи међупростор када се неки хитан случај може да прими - поручила је др Aнтонић-Ковљеновић. Оно што ће бити од изузетне помоћи при даљем организовању модела породичне медицине у Дому здравља у Бањој Луци је другачији начин организовања специјалистичких студија за специјализанте из породичне медицине. Директорка Тешановић је навела да ће адаптацијом простора приземља Поликлинике доћи до организовања новог едукативног центра у којем ће практицирати по седам специјалиста породичне медицине прије и послије поподне. То ће бити осам углавном асистената са катедре породичне медицине и шест истакнутих специјалиста. Они ће бити задужени да прате рад 28 специјализаната који више пролазно неће имати своју популацију него ће практицирати на популацији ових 14 специјалиста, такозваних консултаната. На тај начин ће се избјећи досадашњи проблем. У бањолучком Дому здравља налазиће се највећи едукативни центар на простору Балкана, а вјероватно и југоисточне Европе. Простор је изузетно модерно опремљен и отворен ће бити крајем марта. Дио простора је већ и завршен и стављен у функцију. Тим специјалисте породичне медицине Верице Рупар, која ради у здравственој установи код Борчевог стадиона у Бањој Луци, регистровао је 558 породица, а то је око 1.600 чланова. - Љекар сам практичар, што значи да имам директан први приступ и први контакт са човјеком који долази у ординацију са својим здравственим проблемом. Намјерно кажем са човјеком, јер ми у породичној медицини прво гледамо особу, а онда тек посматрамо оно због чега је дошао. Наш рад је конкретан, кроз разговор, преглед, дијагностику, консултације са консултантима рјешавамо тај његов здравствени проблем, обављамо здравствени надзор, лијечење доживотно. Наш контакт је сталан, свеобухватан, доступни смо пацијенту лично и телефоном - нагласила је др Рупар додајући да нема негативних искуства у раду и да код ње нема пуно чекања. Грађани које смо анкетирали углавном су задовољни породичном медицином. Бањолучанин Сафет Машић пун је хвале за овај модел. - Супруга ми је тешки шећераш и у амбуланти у Росуљама су је јако лијепо и љубазно примили. Ово не може бити боље - рекао нам је Машић. Цијела породица Марије Милишић регистровала се код породичног љекара. - Изузетно смо задовољни. У свако доба када смо дошли примљени смо, никада никаквих проблема нисмо имали. Нема чекања. Породична је супер - поручила је Милишићева. Срчани болесник Милан Зељковић навео је да је задовољан услугом, али није процедуром. - Тешки сам срчани болесник, добио сам грип, осјећам јаке болове у грудима, плућима и гдје год одем траже упутнице. Нигдје краја. Назвао сам породичну, рекли су ми да дођем тек за два дана. Дакле задовољан сам услугом, али не процедуром, треба да се гледа на тежину болести - истакао је Милан Зељковић. Р. ШКОНДРИЋ НЕСПОРAЗУМ - Млађима и онима средње животне доби више одговара систем заказивања код породичног доктора. Старија генерација је та којој је више одговарао стари систем. И све се похвале или критике могу подијелити отприлике на овај начин - рекла је др Гордана Тешановић. Такође, према њеним ријечима, грађанин себе доживљава да је хитно стање и у оним ситуацијама када за здравственог професионалаца то није и ту можда настаје одређен број неспоразума. Служба хитне медицинске помоћи, појаснила је др Тешановић, ради 24 часа и сваки грађанин који сматра да је хитан случај, а није обезбијеђен термин код породичног љекара, има доступност да се прегледа у Служби хитне медицинске помоћи. ПИТAЊA Грађани писменим путем могу да постављају питања о породичној медицини, а одговараће им надлежни у Министарству здравља и социјалне заштите. Та питања и одговоре објављиваћемо у нашем листу. Aдреса на коју се питања могу упутити је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске - Јединица за координацију пројеката, Краља Петра И Карађорђевића број 100, VII спрат, 78 000 Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.