Породична медицина у РС (10)

По моделу породичне медицине грађани се сада обраћају свом доктору да заједно рјешавају здравствене проблеме, дакле, да као партнери воде рачуна о здрављу. Најтежа фаза у процесу реформе је док се имају паралелно два модела, рекла Гордана Тешановић

ЈAВНA здравствена установа Дом здравља у Бањој Луци тренутно има 70 специјалиста породичне медицине и 23 доктора који имају завршену додатну обуку из ње. То, према ријечима директорке ове здравствене установе доц. др сц. мед. Гордане Тешановић, значи да је 93 љекара оспособљено да буде вођа тима породичне медицине. - Тренутно је још 11 љекара на специјализацији и десет на додатној обуци. Управо због школовања може се десити да се некада грађанин не нађе у амбуланти оног доктора за којег се опредијелио. Зато их молим да имају разумијевања - истакла је др Тешановић. Према њеним ријечима Дом здравља има и један број љекара опште праксе, тако да су у овој установи у раду присутна два модела - класични модел љекара опште праксе и породична медицина. - Најтежа фаза у процесу реформе је док још увијек имамо два модела паралелно. Тада је тешко организовати рад, не постоји уједначен број корисника по љекару, а и различит је модел уговарања са Фондом здравственог осигурања. Ипак, најтеже и најспорије је едуковати кадрове. Дом здравља са 93 доктора оспособљена за породичну медицину заиста може бити веома поносан, као и на то што се процес едукације у овој здравственој установи одвијао несметано у континуитету од 2000. године - нагласила је др Тешановић. Тим на чијем је челу примаријус др Рајна Тепић, специјалиста опште и специјалиста породичне медицине, тренутно има око 2.800 регистрованих становника. Према њеним ријечима породична медицина је засебна медицинска грана заснована на најбољим традицијама опште медицине. Она успоставља хуманији однос између љекара и пацијента, спроводи континуирану и дуготрајну здравствену заштиту, а код здравствених професионалаца подстиче научно-истраживачки рад. - У периоду прије реформе и увођења институције породичног љекара постојало је незадовољство како здравствених радника тако и пацијената које је резултирало гужвама у чекаоницама и скраћење консултација. У свему томе је било непотребно упућивање специјалистима, имали смо повећану стопу хоспитализације, прекомјерно коришћење дијагностичких процедура и све је то на крају водило до повећања трошкова. Увођењем љекара породичне медицине једноставно смо покушали све ово да избјегнемо - појаснила је прим. др Тепић. Грађани које њен тим "покрива" се у принципу, рекла је увијек обраћају њој да заједно рјешавају њихове здравствене проблеме, дакле да као партнери воде рачуна о њиховом здрављу. Проблема у раду, навела је, нема и пацијенти прилично поштују систем заказивања. - Можда још једино њихова свијест није на том нивоу да нам дају повратну информацију за нешто када их упутимо - навела је прим. др Тепић. Подсјећајући да је модел породичне медицине у овом Дому здравља почео да се примјењује кроз Пројекат основно здравство, др Тешановић је навела да је Бања Лука била једна од четири града у Републици Српској у којима је спроведен пилот-пројекат увођења породичне медицине. Тада је за 20 амбуланти добијена опрема и исто толико љекара је било обухваћено едукацијом. У вријеме када је рађен овај пилот-пројекат, урађена је и стратегија развоја бањолучког Дома здравља до 2010. године. С обзиром на то да је Бања Лука тада имала 39 мјесних заједница испланирано је да треба да постоји око 110 тимова породичне медицине. - То је био неки број којим смо се руководили у протеклих три-четири године, а онда су подаци из 2006. године показали да је број мјесних заједница порастао на 54. Самим тим морали смо да измијенимо мрежу амбуланти породичне медицине. Сада је пројекција да је потребно 138 тимова да бисмо свим грађанима могли пружити примарну здравствену заштиту - појаснила је др Тешановић. Прављење нове мреже захтијевало је и добар план реконструкције постојећих или изградњу нових амбуланти. - Дом здравља у Бањој Луци је у смислу простора имао изузетно лош грађевински потенцијал. Број локалитета за практицирање опште медицине био је недовољан у односу на број мјесних заједница, а многе амбуланте су у јако лошем стању. Поред тога овај Дом здравља у односу на остале је специфичан, јер је он наставна база Медицинског факултета за додипломску наставу и специјалистичке студије - рекла је др Тешановић. То конкретно значи, да готово сви специјализанти из цијеле Српске долазе у Бању Луку. Ту бораве 18 мјесеци на едукацији и специјализације из породичне медицине и за њих се мора обезбиједити простор у којем се они обучавају. - Имамо велики проблем са простором. Пројекат јачања здравственог сектора Министарства здравља и социјалне заштите, дакле, Министарство и локална заједница, максимално улажу напоре да помогну овој установи. Изузетно сам задовољна у посљедњих годину и по динамиком коју смо дефинисали за реконструкцију и изградњу нових амбуланти. При том грађане молим за стрпљење и разумијевање, јер је веома тешко организовати рад љекара и истовремено изводити грађевинске радове - истакла је др Тешановић. У овом тренутку, додала је, Дом здравља мора наставити несметано са својим пословањем, а имају ситуацију да су затворили локалитет Лазарево, амбуланте у Српским топлицама и на Лаушу. Тамошњи тимова сада услуге пружају привремено у амбулантама код Дрвне индустрије "Врбас", Дому пензионера, односно на Кочићевом вијенцу. - Четврто градилиште налази се на Поликлиници гдје се у десном крилу приземља гради нови едукативни центар. До 2010. године сви локалитети гдје је то потребно биће санирани, изграђени... - поручила је др Тешановић. Подаци из прошле године показују да град Бања Лука има 256.201 становника, а према подацима тимова породичне медицине регистровало их се око 170 хиљада. - Сва популација није схватила неопходност регистрације за тимове. Одређени проценат становника није се одазвао на долазак или позив анкетара. То су углавном они који немају здравствених проблема, затим један имућнији дио становништва који имају здравствено осигурање, али преферирају прегледе у приватним специјалистичким амбулантама, потом дио неосигураног становништва и дио дјечије популације, јер у Дому здравља педијатар још није проглашен за консултанта. То намјеравамо да урадимо у наредних два до три мјесеца - рекла је др Гордана Тешановић. Р. ШКОНДРИЋ ПИТAЊA Грађани писменим путем могу да постављају питања о породичној медицини, а одговараће им надлежни у Министарству здравља и социјалне заштите. Та питања и одговоре објављиваћемо у нашем листу. Aдреса на коју се питања могу упутити је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске - Јединица за координацију пројеката, Краља Петра И Карађорђевића број 100, ВИИ спрат, 78 000 Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.