Породична медицина у РС (1)

Имали смо систем који је нарастао и који је као такав био јако скуп и неодржив. Трошкови у здравству су ишли вртоглаво, а пацијенти су губили вријеме чекајући у великим редовима у домовима здравља. Из тог разлога морало се нешто учинити, рекао министар Ранко Шкрбић

У РЕПУБЛИЦИ Српској у току је спровођење реформе примарне здравствене заштите, односно увођење модела породичне медицине. Прва Стратегија и Стратешки план донесени су 1996. и 1997. године, а до лани усвојено је пет стратешких докумената. Према ријечима министра здравља и социјалне заштите Ранка Шкрбића у припреми за ову Стратегију и Стратешки план урађена је, уз помоћ консултаната Свјетске здравствене организације, стручно експертска анализа нашег наслијеђеног послијератног система здравствене заштите. Закључено је да здравствени систем мора темељито бити реформисан и преусмјерен у правцу промоције и заштите здравља, као и обезбјеђења активне сарадње заједнице, породица и појединаца у унапређењу и заштити властитог здравља, здравља породице и заједнице. - Домови здравља били су предимензионирани. Имали смо систем који је нарастао и који је као такав био јако скуп и неодржив. С друге стране пацијенти нису били задовољни, јер су на дом здравља гледали као на скретницу, односно мјесто гдје се пацијент само пријављује и одакле иде у болницу. Читав систем био је пребачен на секундарни ниво што је јако скупо, а некорисно. Отуда смо имали и велике гужве у болницама. Трошкови у здравству су ишли вртоглаво, а пацијенти су губили вријеме чекајући у великим редовима у домовима здравља. Из тог разлога морало се нешто учинити - појаснио је Шкрбић. Консултанти су, дакле, закључили да се мора спровести реформа примарне здравствене заштите, као и да у свим земљама у окружењу треба урадити рационализацију. Такав концепт развиле су друге земље, прије свега Енглеска, Холандија, Aустралија, Канада. Значи, земље које имају далеко веће буџете далеко су се рационалније односиле према примарној здравственој заштити. - Када смо све размотрили одлучили смо се да примијенимо концепт породичне медицине гдје један доктор и двије сестре "покривају" популацију од двије до двије и по хиљаде људи и они су одговорни за њихову здравствену заштиту. Ту уводимо једну новину, а то је повјерење које пацијент, односно становник одређене улице или села треба да да том тиму и да с њим фактички развија те врсте односа. То подразумијева да тим уђе дубље у суштину, да познаје и такозвану социјалну карту те породице, да зна да ли се у њој јављају неке насљедне болести, чешће нека обољења него код неких других породица... - рекао је Шкрбић. Први корак увођења концепта породичне медицине, који је покушан у Требињу, био је, навео је, осуђен на неуспјех, јер локалне структуре у том тренутку нису хтјеле то да препознају, док је данас ситуација сасвим другачија. Потом је покушано на другим мјестима - Добоју, Лакташима, Челинцу, и кренуло је. - Имали смо јако добре резултате у овим домовима здравља. Показало се да пацијенти боље сарађују, задовољнији су, доктори имају бољи увид у здравствено стање популације за коју раде... Потом смо приступили изради Стратегије примарне здравствене заштите гдје би се на читавој територији Српске, а слично је и у Федерацији БиХ, кренуло са увођењем концепта породичне медицине. Пројекте које сада радимо у сарадњи са Свјетском банком, односно кредитна средства која ће ићи кроз наредне три године, усмјерићемо управо ка томе. До овога тренутка су 24 дома здравља потписала уговор са Министарством здравља о спровођењу пројекта породичне медицине - нагласио је Шкрбић. У плану је да до краја 2010. године породична медицина заживи у цијелој Српској. Са ова 24 дома здравља "покривено" је више од 60 одсто становништва Српске. До сада је обучено више од 400 тимова, а према ријечима Шкрбића, укупно ће их бити потребно између 600 и 650 тимова. Он је подсјетио да је и обавеза локалне заједнице да са 30 одсто у трошковима изградње и санације објеката подржи породичну медицину, а Министарство ће им свесрдно помоћи у спровођењу тога, кроз едукацију тимова породичне медицине, изградњу капацитета, опремање амбуланти... - Систем је јако добро замишљен, наравно у неким срединама наилазимо на отпоре усљед неразумијевања, неки се нису довољно добро организовали. Постоје трапавости у ходу које су посљедица огромног система или је у позадини можда недовољна припремљеност појединих општина и тимова. То је процес на којем треба радити и требаће нам свима стрпљења. У оним срединама гдје је заживио, он јако добро функционише. Породична медицина у Лакташима је примјер за остале - нагласио је Шкрбић. Према Стратегији, мјесто консултативно специјалистичких служби, односно гинекологије и педијатрије треба да је у дому здравља, али као консултантских служби тимовима породичне медицине. - Када су наши педијатри рекли да не може дјецу у примарном нивоу прегледати нико осим њих, показало се да се 99 одсто таквих прегледа односи на веома једноставне ствари, дакле на оно што сваки доктор може да прегледа и гдје не треба толика едукација педијатрије, која је јако сложена. Сматрамо нелогичним да неко ко учи специјализацију на клиници и ради тамо најсложеније процедуре заврши то све да би радио у Дому здравља. Наравно нико до те мјере није неодговоран, да у случају тежег проблема код дјетета или жене, не пошаље пацијента на виши реферални ниво - навео је Ранко Шкрбић. Р. ШКОНДРИЋ КВAЛИТЕТ - Одговорно стојим и као љекар и као министар да смо јако водили рачуна о томе да здравствена заштита становништва није умањена. Желимо да направимо систем који треба да буде што је могуће више у народу и за народ. Дакле јефтинији, ефикаснији, с мање чекања, непосреднији - поручио је Ранко Шкрбић. ПРЕГЛЕД Према ријечима Шкрбића наручивање на преглед код породичног доктора има за циљ да грађанин може да договори контакт у вријеме када њему највише одговара, осим у хитним и тежим случајевима, када се иде у хитну помоћ или у болницу. Тим породичне медицине треба да поштује договорено вријеме, јер се дешава да грађанин дође и опет чека. ПИТAЊA Грађани писменим путем могу да постављају питања о породичној медицини, а одговараће им надлежни у Министарству здравља и социјалне заштите. Та питања и одговоре објављиваћемо у нашем листу. Aдреса на коју се питања могу упутити је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске - Јединица за координацију пројеката, Краља Петра И Карађорђевића број 100, VII спрат, 78 000 Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.