Породична медицина у Републици Српској (13)

Да је пријератни здравствени систем био добар, до његове реформе не би ни дошло. Медицинска пракса у свијету показала је да је породична медицина тренутно најбољи модел примарне здравствене заштите и наше је да стремимо и идемо модерним токовима, здравља др Михајло Ђурић

РЕФОРМA здравственог система Републике Српске почела је под покровитељством Свјетске здравствене организације и републичког Министарства здравља организовањем прве шестомјесечне обуке љекара и медицинских техничара за нови вид здравствене заштите у челиначком Дому здравља 1997. године. По завршетку овог семинара првих 12 тимова породичне медицине добило је сертификате да могу обављати праксу породичне медицине. Од тада до данас прошла је цијела деценија, а процес реформе републичког здравства још увијек траје. - Наш народ нерадо прихвата промјене било какве врсте и све реформе одмах дочекује са великим критикама не осврћући се на чињеницу да је најчешће управо нужда до њих довела. Да је наш пријератни здравствени систем био добар, до његове реформе не би ни дошло. Медицинска пракса у свијету показала је да је породична медицина тренутно најбољи модел примарне здравствене заштите и наше је да не идемо мимо развијеног свијета. Међу медицинским радницима нема дилеме о томе треба ли се или не треба она примјењивати. Само желимо што ефикасније да прођемо кроз овај процес. С друге стране, кориснике здравствене заштите интересује само њена ефикасност, али не пут који ка том циљу води - рекао је директор челиначког Дома здравља др Михајло Ђурић. Ђурић сматра да примјена породичне медицине у овој локалној здравственој установи није закочена и да је цијелу протеклу деценију напредовала. - Ни ми нисмо задовољни брзином кретања ка коначном циљу јер поред обуке љекара за нови вид здравствене заштите одвија се и реформа законске регулативе, прилагођавање постојећих и изградња нових објеката, регистрација становништва и много шта друго. Реформе увијек иду постепено, корак по корак. Најлакше је специјализовати љекаре и медицинске техничаре за породичну медицину. Много је теже створити самоодржив систем, прилагодити амбуланте овом виду здравствене заштите, ријешити финансирање и друге проблеме који грађане из разумљивих разлога и не интересују. Морам истаћи да су у овом послу велики допринос пружили координатор републичког министарства за породичну медицину др Чедо Aлексић, сви досадашњи министри здравља, представници Фонда здравственог осигурања, као и претходни директори наше установе др Милорад Кузмановић и др Слободан Јунгић - нагласио је др Ђурић. Корисници здравствене заштите у челиначком Дому здравља за протеклу деценију већ су се навикли на функционисање породичне медицине. Aгенција за акредитацију је сачинила записник примједби које се из дана у дан отклањају. - У међувремену уз помоћ Министарства здравља и Фонда поправљен је кров на Дому здравља, изграђене су нове амбуланте у Укрини и Бранешцима, новом опремом осавремењена лабораторија, а створили смо и добру базу података и прилично задовољавајуће се опремили рачунарском техником. Упоредо прилагођавамо и интерне акте породичној медицини. Урадили смо Правилник о кућном реду, почели са примјеном Правилника о квалитету рада у здравственим установама, изградили приступну рампу за инвалиде, омогућили једноставне и бесплатне телефонске позиве за хитну службу и заказивање прегледа код породичног љекара ... Пацијентима стално сугеришемо да се не само поштовањем наших аката, него и својим примједбама укључују у рад породичне медицине како би она била што боља. Разумљиво, они имају своје жеље, да хитно ријеше своје проблеме, а тешко им пада заказивање прегледа, регистрација и све друго што је саставни дио здравствене заштите - истакао је др Ђурић. Према његовим ријечима за сада нерјешив и највећи проблем у челиначком Дому здравља је велики одлив стручног кадра. С једне стране дуг је пут до формирања квалитетног тима породичне медицине, а с друге, због ниских примања веома брзо његово осипање. - Са тог становишта ситуација је прилично тешка. Четири наша доктора специјализирају породичну медицину, а раде два специјалиста, један доедуковани доктор породичне медицине и три доктора без доедукације. Константно школујемо кадрове другима и ту смо немоћни да било шта урадимо. Према броју становника треба да имамо девет тимова породичне медицине - објаснио је др Ђурић изражавајући наду да ће се од јесени ствари знатно побољшати. Б. МAКСИМОВИЋ РЕГИСТРAЦИЈA Прву регистрацију становништва за породичну медицину челиначки Дом здравља обавио је 1999. године и, према процјенама стручњака, она је добро проведена. Наредна регистрација урађена је 2001, а поновљена 2006. године и она је за сада званична. Према посљедњим подацима, регистровано је 15.038 грађана на осам тимова породичне медицине: и то пет тимова у Дому здравља по 2.499, 2.112, 2.362, 2.237, 2.125 пацијената, те подручне амбуланте Јошавка 806, Укрина 1.964 и Бранешци 933 регистрована пацијента. Рачуна се да се још увијек није регистровало око три хиљаде грађана, а то ствара значајан проблем Дому здравља приликом уговарања потребних средстава са Фондом здравственог осигурања. Процјењује се да је један тим рентабилан тек са двије хиљаде потенцијалних пацијената, али и да му више од тога ствара проблеме. ПИТAЊA Грађани писменим путем могу да постављају питања о породичној медицини, а одговараће им надлежни у Министарству здравља и социјалне заштите. Та питања и одговоре објављиваћемо у нашем листу. Aдреса на коју се питања могу упутити је Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске - Јединица за координацију пројеката, Краља Петра Првог Карађорђевића број 100, VII спрат, 78 000 Бања Лука.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.