Породице из Српца желе да збрину дјецу без родитељског старања

Србац - Дванаест породица из србачке општине пожељело је да малишанима без родитељског старања пружи топао дом, осмијех и тренутке срећног и безбрижног дјетињства, у оквиру програма "Буди СОС родитељ", који заједнички спроводе Центар за социјални рад Србац и СОС дјечија села БиХ.

Они ће обавити неколико интервјуа са стручном комисијом, након чега ће проћи школе за СОС родитеље, путем којих ће бити оспособљени да приме дјецу у хранитељске породице.

Ово је јединствен примјер збрињавања дјеце у локалној заједници, јер су се дјеца до сада слала у СОС села у Сарајеву и Грачаници, у којима тренутно живи 27 породица са 197 дјеце.

Представник Центра за социјални рад Србац Цана Стојковић је истакла да сарадња са СОС дјечијим селима у БиХ датира од августа 2014. године, када су послали четворо дјеце без родитељског старања у Грачаницу. Тада су се увјерили у одличне услове које нуде, а што је најважније и дјеца су задовољна.

- Након тога смо почели размишљати како бисмо дјецу задржали у нашој општини, а опет им омогућили да буду дио СОС села и родила се идеја да СОС породице покушамо формирати у Српцу - рекла је Стојковићева.

Савјетник за породични облик бриге у СОС дјечијим селима Синиша Баљо је казао да је у 20 година постојања оваквог облика збрињавања дјеце у БиХ на самостални животни пут изведено њих 97.

- Социјалне установе по закону воде бригу о њима до пунољетства, а ми их подржавамо и финансирамо до потпуног осамостаљења. Наш дугорочни циљ је да не постану поново корисници социјалне помоћи, већ да буду оспособљени за самостални живот у локалној заједници. Да смо у томе успјели, свједочи податак да су многи од њих завршили факултете, а неки су чак и магистрирали - рекао је Баљо.

Додао је да се из буџета локалних заједница и републичких институција издваја 17 одсто новца за рад СОС села, док се остатак обезбјеђује путем међународних фондова, компанија и других донатора.

- Са потенцијалним родитељима се потписује уговор о раду и за бригу о дјеци добијају мјесечну плату, али су дужни да им обезбиједе топли дом и сву потребну љубав и сигурност, као да се ради о њиховој биолошкој дјеци. Важно је да основни мотив родитеља не смије да буде зарада - наглашава Баљо.

Директор СОС села Грачаница Златан Мусић каже да у Грачаници тренутно имају 12, а у Сарајеву 15 породица и брину о дјеци из свих крајева БиХ.

- Сваки СОС родитељ добија мјесечни буџет који троши на њихову хигијену, исхрану, џепарац, путовања и слично - каже Мусић.

Савјетник за развој људских потенцијала у СОС дјечијим селима Аида Гановић је рекла да се у хранитељске породице најчешће смјештају дјеца узраста од три до 10 година, али ако је неко дијете животно угрожено, онда нема старосних граница.

- Не толерише се физичко, психичко или емотивно злостављање од стране СОС родитеља, јер се тада моментално отказује уговор о раду - истакла је Гановићева.

Један од потенцијалних СОС родитеља је и Милка Чепркић из Повелича, која тренутно живи у домаћинству са унуком која похађа четврти разред гимназије.

- Кад унука заврши школу, остаћу сама. Волим дјецу и била бих срећна да примим неко дијете, јер имам све потребне стамбене услове - рекла је Чепркићева.

Збринуто 12 дјеце

Поред четворо дјеце у СОС селу у Грачаници тренутно је са подручја србачке општине смјештено шесторо дјеце у Дјечијем дому "Рада Врањешевић" у Бањалуци и двоје у специјалној установи у Вишеграду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.