Породица Бркан једини становници села Славогостићи

ТРЕБИЊЕ - У селу Славогостићи у требињској шуми, сами већ седам година живе Здравко Бркан и његова породица - жена и троје дјеце. У селу нема ни струје ни воде, а до Славогостића води једино стари макадамски пут. Бркани су одсјечени од свијета, али ипак пркосе и живе на својој дједовини.

Славогостићи су једно од педесетак српских села које су припадници Хрватске војске запалили и уништили у посљедњем рату. Глава куће Здравко је демобилисани припадник Војске РС. Као већина његових сабораца није у Требињу могао да нађе посао, једини излаз био је повратак на родну груду.

- Једна страна међународна организација ми је поправила кућу. На родно огњиште сам се прије седам година вратио са супругом и дјететом. На почетку је било изузетно тешко, све је било уништено, попаљено, минирано, зарасло - прича Здравко.

Ни он ни супруга нису запослени, немају никаква примања.

- Једини динар који зарадимо је од продаје сира и меса. Понекад усијечемо нешто дрва и посијемо поврће, али земља је посна, херцеговачка. Ипак, боље нам је овдје да сами производимо храну, јер у граду не бисмо могли да преживимо - рекао је Здравко.

Он је додао да је тешко живјети без воде и струје.

- Не знам када је теже, зими када вјетар носи све пред собом и пуца студен, или љети када се намирнице кваре без фрижидера - каже Здравко.

Имају три кћерке, а најстарија Николина иде у школу на Иваницу.

- Свако јутро возим Николину у школу у 15 километара удаљену Иваницу. Када је зима касно се враћа, а онда учи уз шкиљаву свјетлост свијећа. Срце ме за њом заболи, али дијете је већ очврснуло, зна да тако мора да буде и већ је навикла. Надамо се да ће нас власти општине Равно погледати и довести струју у Славогостиће. То би нам много значило - каже Здравко.

Бркани се водом снабдијевају из чатрње, коју су такође поправили. Дјеца не гледају телевизију, не слушају радио, али никада се не жале. Кажу на све су се навикли временом. Свакога дана заједно обављају све послове око стоке, са кошницама, у башти. И све се стиже ништа се не оставља по страни. Кажу да је најважније да су сложни, а својим радом и надом у боље сутра пркосе тешким условима живота.

Гости

Најближе куће од породице Бркан удаљене су десетак километара.

- Догађа се да макадамским путем за Бобане, данима нико не прође. Због тога се веома обрадујемо, а посебно дјеца, када нам дође неко у посјету - рекао је Здравко Бркан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.