Поново у школским клупама

ГРAДИШКA - Друга генерација градишке Гимназије, која је своје школовање завршила давне 1963. године у тадашњој Гимназији "Енвер Шиљак" обиљежила је ових дана 45 година од матуре.

Од позваних 20, окупило се 13 некадашњих ђака ове школе, које је прозвао њихов професор физике Боривоје Јовановић.

Предсједник иницијативног одбора за организацију овог окупљања Бранислав Раца рекао је да је ово трећи састанак поменуте генерације.

- Наставу смо похађали у другој згради, која тада није била ни власништво школе, у којој нисмо имали услова за наставу као данашњи ученици, али смо главна знања стицали из уџбеника и из живе ријечи наших наставника - рекао је Раца.

Он је додао да је Гимназија одувијек била елитна школа, у којој су се окупљали у то вријеме пробрани ученици, а и професори, за разлику од садашњих времена. Раца је подсјетио да је први директор тадашње Гимназије "Енвер Шиљак" био је Драго Сокак, који је данас предавач на једном факултету у Бихаћу, а други директор је био професор Боривоје Јовановић. Разредни старјешина овој генерацији била је Зорица Турјачанин, такође универзитетски професор.

- У то вријеме било је само једно одјељење Гимназије у Градишци. Били смо изузетни другови, који су се непрестано дружили, па и након школовања, колико смо били у могућности - казао је Раца и додао да данас из ове генерације, која је изњедрила многе успјешне људе, неки живе у Градишци, на просторима Хрватске, Србије и Црне Горе, а двојица у Берлину и Норвешкој.

Стојанка Девић истиче да су тада Гимназију уписала 42 ученика од којих је матурирало 25.

- Имали смо срећу да смо имали дивне професоре који су нас научили одговорности према раду и истрајности, што је од мене направило човјека по угледу на моје професоре - рекла је Стојанка.

У родну Градишку на поновни састанак са школским другарима из Тузле, у којој живи од 1965. године, допутовала је и Сабра Хукић-Сухоњић.

- Драго ми је што их опет видим. Градишка је мој родни град којем сам се увијек враћала. Припадам једном другом времену и генерацији која ништа друго није знала осим љубави, а та љубав и данас стоји у мени као најјаче сјећање на мој цијели живот - казала је Сабра.

Дрва умјесто књига

Aлбин Билесбах допутовао је чак из Берлина, да би се опет састао са школским другарима. Посебно задовољство било му је да их види оволико на окупу. Овај сусрет је евоцирао многе успомене.

- Кад смо били у старој школи, у учионици смо имали пећ на дрва. Онда смо неким ђацима извадили књиге из торби и умјесто њих ставили дрва. Та дјеца су отишла кући са дрвима, нису знала шта носе - присјетио се Билесбах.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.