Пољупци и жеље за нови почетак

Стигли смо до краја још једне године, ушли смо у празничну напетост, купили смо поклоне, свечану одјећу и обућу, прошли кроз фазе планирања новогодишње вечери.

Гдје ћу, шта ћу, с ким ћу, само су нека од питања на које је већина данима тражила одговор. Сада када је све то прошло, док испраћамо стару и у неизвјесности чекамо нову годину, не би било лоше да  се подсјетимо историје и разних обичаја у вези са празником који сваке године славимо, у ићу и пићу се “купамо”, а пољупце и лијепе жеље драгим особама шаљемо.

Симболично, Нова година представља обнављање живота, а обичаји везани за тај дан вуку коријене из далеке прошлости. Слављење одласка старе и доласка нове године је прастари религијски, друштвени и културни образац у скоро свим дијеловима свијета.

Историја прослављања Нове године није поуздано утврђена, али се сматра да су Вавилонци то чинили још прије 4.000 година. Римљани су такође славили Нову годину, али се њихов календар мијењао са сваким новим владаром, све док римски Сенат 153. године прије нове ере није “устоличио” 1. јануар за почетак Нове године.

И данас се широм свијета, уз пуно буке и помпе, шампањац, размјену поклона и ватромет, слави наступајућа година. Неки новогодишњи симболи опстали су кроз све цивилизацијске промјене.
Један од најатрактивнијих симбола је новогодишња парада, уобичајена код многих народа. Стварање заглушујуће буке које потиче из ритуала тјерања злих демона, такође се задржало у многим крајевима свијета, али се данас обиљежава као лупање у лонце и шерпе, куцање чашама, звоном звона, бубњевима, сиренама, музиком.

Иако многи мисле да су новогодишња зарицања новијег датума, традицију су започели још Вавилонци, а њихова је одлука налагала враћање посуђеног оруђа за рад. Модерна зарицања најчешће се односе на престанак пушења, држање дијете, здрав начин живота, штедњу, више учења, вјерност...

Међутим, већина нас не испуни те завјете, па Нова година представља само нови почетак за старе навике или као што је Марк Твен рекао: “Нова година је безопасна институција, која нам служи као изговор да се тинејџерски напијемо, позовемо пријатеље или изговарамо неиспуњиве жеље.”

Ипак, за многе од нас овај празник има веће значење, па једнима представља шансу да исправе све што су “забрљали” у прошлој години, док други Нову годину сматрају као наставак у који улазе богатији за многа искуства.

Нова година је традиционално и вријеме окупљања, породичног, са пријатељима, на организованим прославама и то у свечаним одијелима, са посебном бригом о изгледу, украшавању ентеријера и екстеријера.

Свака земља има понеку специфичност приликом прослављања Нове године.

У Грчкој се прослава поклапа са прославом светог Василија, једног од оснивача Грчке православне цркве. Тада се сервира Василопита или торта светог Василија, у коју се утисне сребрни или златни новчић. Ко новчић пронађе, биће посебно срећан у Новој години.

Данци у новогодишњу ноћ улазе са много разбијених тањира испред кућног прага. Стари тањири чувају се цијеле године и у поноћ се бацају пред улазна врата пријатеља. Много разбијених тањира симболизује друштвено богатство, односно пријатеље.

Јапанци читавог децембра одржавају забаве под називом боненкаи, којима је циљ да се оставе лоше ствари за собом и припреми за нови почетак. Звона будистичких храмова звоне 108 пута како би отјерала 108 људских слабости, а послије тога се сви смију тјерајући смијехом зле духове.

Кубанска традиција налаже да се у поноћ поједе 12 грејпова, који симболизују мјесеце године, а поштовање тог обичаја треба да донесе срећу.

Aустријанци на Нову годину, као десерт уз свечани ручак, припремају сладолед од ментола у облику дјетелине са четири листа. Стари сицилијански обичај каже да ће срећа доћи онима који на Нову годину једу лазање. Кад закуца поноћ, Шпанци морају да поједу 12 зрна грожђа, по једно за сваки мјесец.

Норвежани се часте пудингом од пиринча у којем је скривено једно зрно бадема. Особу која пронађе бадем пратиће срећа. У Бразилу је обичај да се у новогодишњој ноћи носи бијела одјећа за срећу и мир у години која слиједи. Холанђани се за дочек припремају пекући крофне јер вјерују да то доноси срећу.

Цијела Латинска Aмерика уочи Нове године тражи гаћице одређене боје, у зависности од земље до земље, црвене, роза или жуте. У неким земљама обичаји налажу да се веш обуче наопачке.
Италијани најбучније прослављају Нову годину јер што већа бука, зло ће брже побјећи. Из куће бацају све непотребне ствари, од намјештаја до одјеће, и то кроз прозор.

У готово свим земљама поноћ се дочекује упућивањем најљепших жеља и пољупцем који није само дијељење тренутка еуфорије, већ и завјет блискости у долазећих 12 мјесеци.

Широм свијета људи на различите начине обиљежавају овај празник, а његов највећи значај “лежи” у томе што су бар на један дан сви весели и срећни.

Кићење јелке

Нијемци су, према једном од низа тумачења, први у 16. вијеку увели обичај кићења јелке. Легенда каже да је кићење започео утемељивач протестантизма Мартин Лутер. Он је шетајући кроз шуму био задивљен хиљадама звијезда које су свјетлуцале кроз грање јела. Толико је био очаран призором да је одсјекао мало дрво и однио га својој породици. Да би оживио исту љепоту коју је видио у шуми, закачио је и мале свијеће на гранчице. У Европи и Aмерици кићење јелке постаје популарно у 18. вијеку.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.