Пољопривреда у Српској иде у корак са савременим технологијама

БАЊАЛУКА - Док једни чекају да се њива осуши како би у њу ушли трактором, други посао завршавају из ваздуха, јер дронови прскају усјеве, ГПС системи наводе радне машине, а роботи музу краве. Оно што је донедавно дјеловало као технологија будућности данас постаје све чешћи призор на газдинствима у Републици Српској.

Пољопривредници у све чешћем коришћењу савремених технологија виде рјешење за мањак радне снаге, већу продуктивност и ниже трошкове производње.

Асистент на новосадском Пољопривредном факултету и докторанд агрономије Срђан Вејновић из Новог Града за "Глас Српске" каже да више од годину користи дрон "ДЈИ Аграс Т50" који је набавио уз подстицај Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС.

- Таква подршка је изузетно важна, јер је ријеч о скупој опреми која многим произвођачима није лако доступна - рекао је Вејновић.

Ову технологију познаје из практичног, али и научног угла, јер је користи за заштиту биља, фолијарну прихрану, третирање усјева, али и истраживања из области прецизне пољопривреде.

- Повећава ефикасност рада, омогућује бржу реакцију и спречава гажење усјева. Користан је на неприступачним теренима, у високим усјевима и након падавина када механизација не може ући у парцелу. Користи се и за расипање минералних ђубрива, сјетву појединих култура и примјену других гранулисаних материјала - навео је он.

Уз ГПС и планиране руте лета, каже, избјегавају се преклапања и прескакања површина, смањујући утрошак воде до десет пута у односу на прскалице.

- Иако је то мала летјелица, учинак је велики, јер ствара ситне капљице које уз снажну ваздушну струју ротора продиру дубоко у лисну масу и омогућују равномјерније покривање биљке. Захвата око осам метара, брзина лета достиже 20 километара на час, а може третирати и до 16 хектара на сат. Ове године свједоци смо појаве кукурузног пламенца, али и других штеточина попут кукурузне златице, лисних ваши и совица, а дрон омогућује правовремену реакцију - појаснио је он.

Због великог интересовања за ову технологију настала је, каже, компанија "ВЕЈНОВИЋ д.о.о.", која се бави продајом пољопривредних дронова и пружањем стручне подршке. На породичном газдинству користе и апликације за мониторинг усјева те ГПС аутопилот системе за навођење механизације. Како се баве и производњом млијека, Вејновић вјерује да ће роботи за мужу постати важан дио модернизације домаћих фарми. 

- Дронови, навигација, сензори, роботи и вјештачка интелигенција неће замијенити пољопривредника, него му помоћи у квалитетнијим одлукама, смањењу трошкова и остварењу стабилнијих приноса - поручио је Вејновић.

Директор фирме "Вита Ланд" Љубиша Дукић из Градишке каже за "Глас" да нема властити дрон, али да у својој производњи користи услуге мапирања земљишта, те варијабилног ђубрења и прскања дроном. 

- Нисам уочио недостатке ове технологије. Напротив, олакшава нам заштиту цвијета уљане репице и кукуруза гдје су потребне прскалице које коштају и до 400.000 евра. Дрону није битно какав је терен, јер ради и непосредно послије падавина - навео је Дукић, додавши да сви њихови трактори имају аутопилот за чије руковање није потребна посебна обука. 

Виши стручни сарадник за огледе у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Радош Зеленбабић каже за "Глас" да многи произвођачи погрешно вјерују да ће дронови замијенити тракторе.

- Дронови неће и не треба да их замијене. Користе се за теже операције на неприступачним пољима и примјену минералних ђубрива. Показују одличне резултате и вјерујем да ће њихова примјена бити све шира - казао је он.

Према његовим ријечима, тренутно нема званичних компанија које организују обуке за управљање пољопривредним дроновима.

- Министарство је кроз огледе на различитим локацијама настојало да произвођачима приближи могућности савремене технологије. Поједини приступају уз бојазан, али ипак смо значајно смањили скептицизам и показали да резултати могу бити знатно бољи - поручио је он.

Из ресорног министарства кажу да кроз Правилник за капиталне инвестиције подржавају куповину дронова, тракторских навигација, ауто-пилота, аутоматизованих самоходних берача и самоходних мулчера и фреза. У посљедње три године издвојили су 2,4 милиона КМ за набавку 21 музног робота, 250.000 КМ за 47 тракторских навигација и ауто-пилота, те 500.000 КМ за увођење технолошких иновација код 25 корисника. За ову намјену у 2026. години резервисано је још 1,1 милион КМ за 33 корисника.

- Подстицај износи 40 одсто за комерцијална и 20 одсто за некомерцијална газдинства, уз додатних десет, односно пет одсто за газдинства жена, млађих од 40 година, органских произвођача и газдинства на или изнад 600 метара надморске висине - навели су надлежни.

Подстицај за набавку музних робота може бити до 200.000 КМ по кориснику, односно од 40 до 50 одсто вриједности инвестиције, а финансирају и набавку савремене опреме и система за дигитално управљање производњом.

- Интересовање пољопривредника у почетку је било слабо, али из године у годину расте како су увидјели предности нових технологија - нагласили су из Министарства. 

 МЉЕКАРСТВО

Највећи напредак у сточарству, како кажу из ресорног министарства, остварен је у мљекарској производњи, гдје роботизација постаје реалност на фармама широм Српске, јер омогућује дигитално праћење производње, контролу исхране и здравља животиња, као и аутоматизовану мужу. Произвођачи улажу у савремену технологију, кажу, због недостатка радне снаге, потребе за већом продуктивношћу и смањењем трошкова производње.

- Роботизована мужа омогућује потпуно аутоматски процес, без учешћа човјека, али уз повремен надзор чиме се радно вријеме на фарми може смањити за 30 до 40 одсто, уз већу продуктивност и бољу добробит животиња - нагласили су надлежни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.