Пола вијека у добру и злу

Челинац - Пола вијека заједничког живота за Недељка и Милку Васић из челиначког села Бранешци протекло је у слози и љубави, а из пет деценија брака сјећају се, каже, само лијепих тренутака.

Супружници Васић рођени су исте, 1944. године, похађали су исту школу код истих учитеља. Послије вјенчања из челиначког краја у потрази за бољим животом одселили су у околину Новог Сада. Ту су се скућили, а онда коју годину касније отишли у Њемачку, гдје су зарадили пензију.

- У младости смо живјели у биједи. Много чељади, слабе кућице, ниске зараде, али ми се нисмо плашили живота. Нисмо бирали посао, али смо се уз рад стално дошколовавали како бисмо стекли могућност за напредовање - прича Милка.

Наглашава да није било лако доносити одлуке о пресељењу с једног краја државе на други или из једне земље у другу.

- Нити смо имали новаца нити дипломе, а дјеца су стизала. Имали смо само јаку вољу да себи и дјеци створимо подношљиве услове за живот. Од 1963. до 1974. године добили смо три кћерке, Јелицу, Драгану и Јасну - казује Милка.

Неђо је у Њемачкој радио грађевинске послове, а кровови су му били специјалност. Милка је за само три мјесеца одлично савладала њемачки језик, па је захваљујући томе напредовала и у послу, од оних најједноставнијих, да би пензију дочекала као пословођа у једном услужном предузећу. Одласком у пензију  одлучили су да се врате у завичај, у Стару Дубраву, гдје су  саградили кућу.

- Овдје је наш народ, ближа и даља родбина, пријатељи, комшилук који поштујемо. Наши људи су веселији од Нијемаца, а ја сам у души весељак. Волим и ова брда, ову воду и шуму више од војвођанске равнице. Жао ми је што смо као народ мало неорганизовани. У Њемачкој је немогуће да неко плаћа, а неко не плаћа своје обавезе. Сви се одговорно понашају према јавним добрима. Нема јаке и напредне државе без уређеног система. Кад се будемо сви понашали као Нијемци, и овдје ће бити као у Њемачкој - признаје Милка.

Деветоро унучади

Све три Недељкове и Милкине кћерке су стекле своје породице и скућиле се у Њемачкој. Два зета су им Нијемци, а најмлађи им је из комшилука, из Дубраве. Имају деветоро унучади и праунуку Ноеми.

- Иако су рођени у Њемачкој, сва моја унучад причају добро српски, многи чак и пишу ћирилицом, и то ми је посебно драго. Сви воле да дођу овдје у наш крај, лијепо се у њему осјећају и често долазе - прича Неђо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.