Пола вијека чека да упозна мајку

ВИШЕГРAД - Октобар 1956. године. Жељезничка станица у Славонском Броду. Чистачице у путничком возу, који је тек пристигао из Загреба, на клупи у купеу налазе велику сељачку корпу прекривену прљавим крпама. На њихово изненађење, у плетари је мушко новорођенче старо свега неколико дана.

Дјечак пронађен у возу био је неухрањен и болестан па је хитно послат у болницу у граду, гдје су му љекари једва спасили живот.

Остављено дијете, по одобрењу тадашњих власти, усваја брачни пар Прица, Михо, жељезничар из Славонског Брода и његова супруга Божана родом из села Мандра код Рогатице. Кад је Михо умро Божана са дјететом, коме су дали име Крешо, а презиме по мјесту гдје је нађен на станици, Станишић, пресељава се у Вишеград.

Кад је у граду на Дрини пошао у основну школу, на основу понашања његових другова, кад би га видјели са Божаном или сусрета са њеним пријатељима, Крешо почиње да сумња да му је она мајка.

- Кад сам напунио 18 година припремила ми је рођендански ручак, замислила се и рекла: "Крешо, морам да ти кажем, ја ти нисам мајка!". "Знам", рекао сам. "A, да ли би ти хтио да знаш ко ти је мајка?" "Ти си мени све, ти си ми мајка" - рекао сам.

Крешо прича да је схватио да му та дивна жена, која га је његовала, чувала и бринула се о њему као права мајка, то није могла бити ни по годинама које је имала.

- Сјећам се, кад би се сусрела са својим старим пријатељима, они би је питали: "Чије ти је то дијете?". Она би жмирнула оним својим топлим окицама и рекла: "Па, моје" - говори Крешо.

Крешо Станишић је одрастао у Вишеграду. Послије Божанине смрти оженио се, има супругу, сина, кћерку и троје унучади.

У позним годинама овај човјек често пожели да зна ко му је мајка. Према његовим ријечима, она би, ако је жива, могла да има око 70 година. A како би, послије 53 године, могао да изгледа сусрет мајке и остављеног сина?

- Не знам. Често сањам једно лице за које мислим да је лик моје мајке. Знам само да бих желио да осјетим њен топли загрљај. Све бих јој истог трена опростио - рекао је Крешо.

Мокра Гора

Кад има времена, Крешо оде до Мокре Горе, до обновљене ускотрачне пруге којом тутње исти онакви возови као оног дана кад је нађен у купеу друге класе. Гледа он вагоне како пролазе и све му се чини да ће на прозору угледати лице своје мајке.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.