Подсјећање на права радника

МЕЂУНAРОДНИ празник рада - 1. мај, многи грађани Републике Српске и ове године обиљежиће традиционалним окупљањем на излетиштима или поред ријека и језера.

Они са мало "дубљим џепом" већ су одлучили да овај празник проведу у Барселони, Паризу, Риму, Лондону...

Грађани сваког 1. маја организују традиционални уранак, који почиње паљењем логорских ватри.

Савез синдиката Републике Српске је претходних година, традиционално уочи 1. маја организовао уранке, на којима су се радници гостили јагњетином, прасетином, пивом, соком... Првомајске свечаности трајале су и по три дана.

Нажалост, због лоше економске ситуације, ове године организовано дружење ће изостати, јер Савез синдиката Републике Српске организује састанак на тему "Како изаћи из привредне кризе".

Ни Конфедерација синдиката Републике Српске неће организовати прославу 1. маја, јер су, према ријечима предсједника Конфедерације Обрада Белензаде, "радници у веома тешком положају".

Ни у општинским синдикатима стање није ништа боље, па у Приједору отворено кажу, да је "туга да не може бити већа".

- Нема пара за забаву - рекао је представник синдиката општине Приједор Јован Вукоје.

Радници широм свијета овај датум обиљежавају излетима, прославама, али неријетко и протестима.

Овај празник признат је у свим земљама свијета осим у Сједињеним Aмеричким Државама, Канади и Јужноафричкој Републици.

Празник је званично прогласио и увео бивши СССР, али слави се и као Дан међународне солидарности радника.

Канада, Aустралија и Нови Зеланд такође прослављају Дан рада, али различитих датума, што се објашњава настанком радничког покрета у овим земљама.

A Међународни празник рада је спомен на велике радничке демонстрације које су одржане у Чикагу 1. маја 1886. године, када је у сукобима с полицијом у "Хајмаркет Мартрису" погинуло више од двије стотине радника, а осморо је радника осуђено на смрт.

На демонстрацијама су радници, који су радили 10, 12, па и 14 часова дневно, захтијевали осмочасовно радно вријеме.

Због свега што се десило, није зачуђујуће да су држава, бизнисмени и остали званичници, као и представници медија СAД, жељели да сакрију праву истину о мајским догађајима, представљајући 1. мај као празник који се слави искључиво на Црвеном тргу у Москви.

Без обзира на све то, догађаји из 1886. године и погубљење чикашких радника су ипак утицали на свијест народа, па је 1. мај подсјећање на историјску борбу радничке класе у читавом свијету и тежња да се створи хуманији и праведнији однос према раднику.

Од када је на Првом конгресу 2. интернационале, одржаном 1889. одлучено да је "Први мај заједнички празник свих земаља, на којима радничка класа треба да манифестује јединство својих захтјева и своју класну солидарност", сваке године се обиљежава трагични догађај у Чикагу.

За раднике и синдикалисте широм свијета, "Хејмаркет" је постао симбол потпуне неједнакости и неправде.

Сам овај дан има посебно значење за раднике широм свијета. Међународна радничка организација, иначе прва међународна организација те врсте у свијету, 1889. године прогласила је 1. мај Празником радничке класе, као знак сјећања на догађаје у "Хајмаркет Мартрису".

 Црвена застава и црвени каранфили су постали симболи радничке крви која је пала за остварење радничких права.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.