Подкозара село вриједних ћумураша

НОВО ГОРAЖДЕ - Скица за портрет ћумурџије би изгледала овако. Висок плећат горштак, дугих маљавих руку, набреклих мишица, лица избораног и опаљеног планинским вјетром са траговима црне боје на челу, а дланови широки и гарави као племенита сељачка душа.

Такве ћумурџије и такви људи живе у селу Подкозари, општина Ново Горажде, брину властите и свјетске бриге, а најважнија од свих им је како припремити и испећи добар ћумур.

- Ћумур мирише као загорјели хљеб испод прастаре пеке са огњишта наших бака - каже ћумурџија Маријан Лорић, који од загашене ћумуране до кућице покрај ње гура у колицима своје "црно злато", тек испечени ћумур.

- Ћумур смо продавали протеклих година по осам марака за један џак, а ако тако буде и ове године-пуна капа - каже Маријан Лорић.

У селу Подкозари дими се на десетине ћумурана. Ови објекти од цигле, чудног облика, привлаче пажњу пролазника који се осјећају као да су стигли у неку чаробну земљу.

- Прије више од 30 година овакву ћумурану "снимио" сам у Ивањици у Србији и овдје је први направио. Видјели остали ћумураши, моје комшије па и они саградили исте или сличне мојој - прича Вукашин Вуле Лорић.

И док бјеличасти дим у млазовима сукља из тих малих отвора, које ћумурџије повремено дрвеним клиновима затварају "да ватра не букне", Вуле обилази око ћумуране, завирује у најниже отворе, ослушкује ватру, кашље од дима и одмахује рукама.

- Црн ти је ово динар да црњи не може бити - виче ћумурџија Маријан Јовановић док на врху ћумуране, гушећи се у диму убацује нове цјепанице у отвор.

Традиција производње ћумура на овим просторима стара је више од стотину година. Ћумур се тада производио на примитиван начин. Старе ћумуране живе још само у сјећањима старих пензионисаних ћумураша. A ове нове, савремене, пуше се а из њих се шири мирис загорјелог хљеба које су наше баке, у трци за послом, заборавиле испод пеке на огњишту.

Удружење

Омладинац Борис Гавриловић из Новог Горажда први је спознао муке ових старих занатлија па је основао Удружење ћумураша које окупља неколико десетина произвођача дрвеног угља за роштиље, ковачнице и друге намјене.

- Ћумураши су то једва дочекали јер се лакше пробијају на тржиште. Успјели смо да то тржиште проширимо и на Македонију и Италију. Италијански купци су носили наш ћумур на анализу и утврдили да је изванредног квалитета. Тежимо да на овом подручју ћумур постане наш бренд - прича Гавриловић.      
                                              

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.