Подићи ниво управљања пословним инкубаторима

Бањалука - За успјешно претварање иновација у бизнис потребно је подићи на виши ниво управљање пословним инкубаторима и технолошким бизнис парковима, што подразумијева одабир пословних идеја у сарадњи са банкама, али и већу укљученост универзитета, речено је на научној конференцији "Иновације и предузетништво" на Економском факултету бањалучког Универзитета.

Професор Економског факултета Универзитета у Бањалуци Никола Вукмировић рекао је да је овај скуп замишљен као сусрет предузетника и научника, јер је све више квалитетних идеја, због чега би факултет требало да направи што бољу спону са привредницима.

"Сви су навикли да је могуће покренути подухват са великим новцем, а њега нема, странци не улажу довољно и наша је улога да креирамо нове облике финансирања и да почињемо од добре идеје и малог посла који би требало да израсте у велики. Потражили смо помоћ не само професора из БиХ, него и из региона, па и са универзитета у Њујорку и Женеви", рекао је Вукмировић.

Он сматра да технолошки бизнис паркови морају да буду у близини универзитета или чак да буду дио универзитета, док би одабир и финансирање идеја требало радити у сарадњи са банкама.

"Ту је потребан и добар одабир потенцијалних корисника услуга инкубатора, као и да годину или двије немају велико фискално оптерећење као предузетници који послују под комерцијалним условима. Да бисмо то могли, потребна је већа укљученост факултета код одабира идеја и помоћи њиховим носиоцима", рекао је Вукмировић.

Он је указао и на резултате одређених анализа, према којима велики број корисника пословних инкубатора уопште нису обећавајући предузетници, већ је често ријеч о бизнису који није могао опстати под комерцијалним условима, па се преселио у инкубатор, што представља заузимање простора онима који се покушавају оспособити.

"Ми ћемо одабир најбољих радити са банкама, јер су оне, ипак, озбиљне институције и представљају филијале страних банака које то већ раде у својим земљама. Економски факултети у Сарајеву и Бањалуци већ се припремају да буду дио такве мреже са филијалом жУникредит банкеж", рекао је Вукмировић.

Он је додао да је од прошлогодишње конференције на Економском факултету покренуто више таквих пројеката, те да је основан посебан центар за иновације који је оспособљен за реализацију нових идеја у предузетничке подухвате.

"Највише таквих пословних иницијатива је у ИТ сектору за стране наручиоце, али све више студената долази са идејама и из области пољопроивреде, напредне прераде хране и производње енергије", рекао је Вукмировић.

Ректор Универзитета УДГ из Доње Горице Веселин Вукотић сматра да је у претварању иновација у бизнис потребно више инсистирати на предузетништву, јер је оно кључна покретачка снага привреде.

"Развој науке и издвајање до три одсто БДП-а за ту сврху у ЕУ је веома добро, али бисмо морали да створимо предузетничке претпоставке да би се то искористило", рекао је Вукотић.

Предсједник Удружења младих привредника Републике Српске Ђорђе Шипчић, који ће представити пројекат комплементарне валуте, каже да она представља ново средство плаћања паралелно са националном валутом, с циљем стимулисања локалне привреде.

"Развили смо локалну комплементарну валуту за Републику Српску жперперж, захваљујући којој ће мала и средња предузећа моћи да на најбољи начин размјењују робу и услуге унутар мреже, јер се не чека наплата потраживања него одмах може даље да се циркулише", рекао је Шипчић.

Он је додао да Удружење на овом пројекту ради више од годину дана и да је за њу развило и платформу, те да се интеграција овог пројекта на тржиште Републике Српске, који је у завршној фази, планира у блиској будућности.

"Очекујемо подршку институција, с обзиром да је комплементарна валута веома изражена у свијету, на примјер у Швајцарској гдје постоји 80 година и чини је једном од најстабилинијих економија, јер има контрациклични ефекат за вријеме рецесије", рекао је Шипчић.

Према његовим ријечима, у Републици Српској су тренутно веома повољни услови за интеграцију комплементарне валуте, јер су присутни велика незапосленост, тежи долазак до обртног капитала за мала и средња предузећа и високе каматне стопе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.