Почело љетно рачунање времена

Бањалука - Љетно рачунање времена у 2013. години почело је ноћас у 2 часа, помицањем казаљки сата унапријед за један сат.

Љетно рачунање времена је код нас први пут уведено 27. марта 1983. године.

Од 1995. године казаљке на сатовима су помјеране у посљедњој седмици септембра на основу одлука које је доносила влада, а 2006. је донијет нови закон у тој области и љетно рачунање времена усклађено са Европском унијом.

У свијету, службено вријеме се помјера унапријед у позну зиму или рано прољеће, а враћа уназад у јесен, најчешће за један час, али тачан број часова и датуми измјена одређују се на локалном нивоу и подложни су промјенама.

Помјерање казаљки у западној Европи уведено је почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме “продужава” дан, омогућује уштеда у потрошњи електричне енергије, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикаснијим.

Све европске земље користе љетно вријеме, а датум помјерања казаљки различит је од државе до државе.

На сјеверној хемисфери љетно вријеме почиње посљедње недјеље у марту или прве недјеље у априлу.

Помјерање времена се у већини случајева обавља у ноћи између суботе и недјеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на љетно и зимско вријеме први пут је забиљежено 1916. године у земљама на сјеверу Европе, а до сада је уведено у око 70 држава, углавном на сјеверној хемисфери.

Од 2002. године земље ЕУ, као и остале државе у Европи, одредиле су да почетак љетног времена буде посљедње недјеље у марту, а завршетак посљедње седмице у октобру.

Исланд је једина европска земља која не помјера сатове.

На јужној хемисфери почетак и крај љетног времена је обрнут у односу на сјеверну.

Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на љетно рачунање времена.

Израел је, примјера ради, до прије неколико година мијењао љетно вријеме различито од остатка свијета, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система није могла прелазити на израелско љетно вријеме.

Поједини астрономи су против помјерања казаљки и вјештачког “продужења” дана, макар се то правдало и економском рачуницом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.