Побједа живота над смрћу

СРПСКA православна црква и православни вјерници у недјељу, 27. априла, прослављају највећи и најважнији хришћански празник - Васкрсење Христово.

"Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт побиједи и мртвима у гробовима живот дарова".

Српска православна црква 26. априла обиљежава Велику суботу, дан послије Великог петка, у који је Исус Христос распет на крсту.

На Велику суботу Православна црква помиње тјелесни погреб Исуса Христа и Његов силазак у Aд.

Субота је и посљедњи дан Великог поста, који траје седам недјеља.

У недјељу, послије Велике суботе, Господ је васкрснуо наочиглед стражара који су чували Његов гроб.

У том тренутку, земља се снажно затресла, печати на гробу попуцаше, анђео Господњи, сишавши с неба, одвали камен с гроба. Лице Васкрслог сијаше невиђеном свјетлошћу, а хаљине Његове бијаху бијеле као снијег. Стражари се најприје уплашише и попадаше као мртви, а потом, опоравивши се од страха, отрчаше у Јерусалим, да јеврејским поглаварима јаве шта се догодило.

Поглавари и првосвештеници смислише да народу кажу да су ученици Христови ноћу украли Његово тијело, док су стражари спавали.

У оно вријеме обичај је био да се трећи дан по погребу изиђе на гроб и тијело умрлог помаже мирисима. Побожне жене Мироносице, а прије свих једна од Христових оданих ученица Марија Магдалина, пођоше у недјељу на гроб.

Веома се уплашише када нађоше одваљен камен и видјеше да Христовог тијела нема тамо.

Aнђео, који је сједио на гробу, рече им да да је Онај којег траже васкрсао и да јаве Његовим ученицима да је Господ устао из мртвих. Радосну вест је женама Мироносицама, "Марији Магдалени и другој Марији" саопштио анђео Благовесник Гаврило.
Мироносице, радосне, похиташе и јавише апостолима Петру и Јовану радосну вијест, а они, увјеривши се да је истина оно што су чули, отрчаше у град да јаве осталима.

У тајанственој "тридневној смрти", тијело Христово преобразило се у тијело славе и обукло у силу и свјетлост. Ово је извршено силом Божијом, као што ће се опште васкрсење десити силом Божијом, у посљедњи дан.

Христово васкрсење није било само побједа над Његовом смрћу, него над смрћу уопште.

"Ми славимо смрт смрти, рушење ада, и почетак живота новог и вјечног", каже се у Васкршњем канону.

У Његовом васкрсењу цијело човјечанство, сва људска природа саваскрсава с Њим.

"Aко Христос није устао, узалуд је вјера наша", каже свети апостол Павле.

Спасење свијета извршено је Крстом и Васкрсењем, човјек је избављен од гријеха и смрти.

У Васкрсењу је испуњење вјере, наде и љубави. Својим васкрсењем Христос је показао да је Он живот вјечни.

Васкрсење Христово је средишња тема хришћанства и православља, која је у својој пуноћи очувана у Светој литургији Православне цркве.

На празновање недјеље први указује апостол Павле у Првој посланици Коринћанима из 57. године, у којој их позива да у први дан седмице (сваке недјеље) остављају милостињу, односно прилоге и дарове љубави за свете у Јерусалиму, као што је то раније увео у Галатској цркви.

У православним хришћанским храмовима се на Васкрс отварају Царске двери на олтару чиме се симболично указује да је Исус својим васкрсењем побиједио таму и смрт и отворио рајска врата и пут спасења читавом људском роду.

Поноћна литургија у многим храмовима СПЦ замијењена је јутарњом службом, у четири сата ујутру на Васкрс.

Из храма се износи плаштаница која три пута обилази око цркве. Звона звоне.

Народ носи упаљене свијеће. Пјева се тропар: "Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима у гробовима живот дарова". На уласку у храм сви се поздрављају васкршњим поздравом: "Христос васкрсе"! - "Ваистину васкрсе!".

Без фарбања васкршњих јаја не могу се замислити васкршњи празници.

Побусани понедјељак

Први понедјељак послије Васкрса зове се Побусани понедјељак и посвећен је мртвима.

Тога дана, по народном вјеровању и обичају, гробове умрлих сродника, на које се износе фарбана васкршња јаја, треба "побусати" бусењем зелене траве.

У неким крајевима овај дан обиљежава се као задушница. Излази се на гробље, пале се свијеће, свештеници врше помене и парастосе за душе умрлих.

Од Васкрса до Побусаног понедјељка не пале се свијеће за мртве. Циклус васкршњих празника не завршава се тродневним празновањем Васкрса, него траје до Свете тројице или Духова које се славе педесети дан по Васкрсу, а припада му и Спасовдан, празник Вазнесења Господњег.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.