По потомство преко границе

Бањалука - Банка репродуктивних ћелија не постоји у Српској, што брачне парове приморава да шансу за потомство траже у европским земљама.

Све већи број младих брачних парова, који не могу имати дјецу природним путем, помоћ траже у чешким клиникама, јер је у тој земљи дозвољена вјештачка оплодња са донираним полним ћелијама. Ј. Ј. из Бањалуке није жељела да чека да банка сперматозоида и јајних ћелија буде отворена у РС, већ је помоћ затражила преко границе. Прича да је двије године безуспјешно покушавала да затрудни, након чега је потражила помоћ љекара који су јој препоручили клинику за оплодњу у Прагу.

- Фонд здравственог осигурања РС нам је покрио трошкове поступка оплодње, а одлазак, смјештај и храну смо сами плаћали. Због третмана смо морали остати десет дана, што је изискивало огроман трошак, али због превелике жеље за бебом све смо истрпјели. Нажалост, нисам остала трудна, а када сам се спремала за другу оплодњу љекари су открили да имам тумор у предјелу дојке - испричала је Ј. Ј.

Храброшћу и одлучношћу успјела је да се избори са болешћу и добије нову шансу да оде у Праг на оплодњу.

- Било би много лакше да то могу обавити у РС, јер дуго путовање зна да утиче на зачеће, али, ипак, не губим наду. Поручујем и другим паровима који имају сличне проблеме да не одустају - рекла је ова Бањалучанка.

Стручњаци објашњавају да многе жене немају одговарајуће полне ћелије, а мушкарци сперматозоиде па је једино рјешење донор. Тај поступак у РС није могуће обавити, јер то није регулисано законом. Доктор Сања Сибинчић истиче да то што РС нема закон о даровању полних ћелија представља огроман проблем иако постоје сви технички услови за његово спровођење.

- Велики број парова одлази на вјештачку оплодњу у Чешку, Пољску, Енглеску и Шпанију, а ми имамо све услове за обављање таквих захвата и само нам је потребна законска легислатива - каже Сибинчићева.

Она наглашава да банка јајних ћелија и сперматозоида не захтијева посебну опрему и додатна улагања те да све може веома брзо да буде организовано.

- Битно је да буде донесен закон о донацији јајних ћелија, а формирање банке може и да сачека. Када будемо имали закон, у сваком тренутку можемо увести полне ћелије из неке од европских банака, што не изискује велики новац - појашњава Сибинчићева и додаје да овај закон не постоји ни у сусједној Хрватској, што би РС обезбиједило прилив пацијената из те земље.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС кажу да су формирали радну групу за израду закона о вантјелесној оплодњи који би требало да створи предуслове за формирање банке полних ћелија.

- Тек након усвајања закона, који није планиран за 2015. годину, моћи ће се говорити о даљим могућностима и плановима за банку полних ћелија - рекли су у Министарству здравља и социјалне заштите.

У протеклих 12 година, колико се у РС спроводи поступак вантјелесне оплодње на другачији начин, рођено је више од 400 беба. Само лани Фонд здравственог осигурања је одобрио 445 захтјева паровима за вантјелесну оплодњу, а у прва четири мјесеца ове године одобрено је 160 захтјева.

Фонд

Фонд здравственог осигурања РС у цијелости финансира два поступка вантјелесне оплодње женама до 40 година старости, а онима од 41. до навршене 42. године 50 одсто трошкова. Женама старијим од 42 године, уколико роде дијете вантјелесном оплодњом, Фонд у потпуности рефундира трошкове.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.