Po potomstvo preko granice

Banjaluka - Banka reproduktivnih ćelija ne postoji u Srpskoj, što bračne parove primorava da šansu za potomstvo traže u evropskim zemljama.

Sve veći broj mladih bračnih parova, koji ne mogu imati djecu prirodnim putem, pomoć traže u češkim klinikama, jer je u toj zemlji dozvoljena vještačka oplodnja sa doniranim polnim ćelijama. J. J. iz Banjaluke nije željela da čeka da banka spermatozoida i jajnih ćelija bude otvorena u RS, već je pomoć zatražila preko granice. Priča da je dvije godine bezuspješno pokušavala da zatrudni, nakon čega je potražila pomoć ljekara koji su joj preporučili kliniku za oplodnju u Pragu.

- Fond zdravstvenog osiguranja RS nam je pokrio troškove postupka oplodnje, a odlazak, smještaj i hranu smo sami plaćali. Zbog tretmana smo morali ostati deset dana, što je iziskivalo ogroman trošak, ali zbog prevelike želje za bebom sve smo istrpjeli. Nažalost, nisam ostala trudna, a kada sam se spremala za drugu oplodnju ljekari su otkrili da imam tumor u predjelu dojke - ispričala je J. J.

Hrabrošću i odlučnošću uspjela je da se izbori sa bolešću i dobije novu šansu da ode u Prag na oplodnju.

- Bilo bi mnogo lakše da to mogu obaviti u RS, jer dugo putovanje zna da utiče na začeće, ali, ipak, ne gubim nadu. Poručujem i drugim parovima koji imaju slične probleme da ne odustaju - rekla je ova Banjalučanka.

Stručnjaci objašnjavaju da mnoge žene nemaju odgovarajuće polne ćelije, a muškarci spermatozoide pa je jedino rješenje donor. Taj postupak u RS nije moguće obaviti, jer to nije regulisano zakonom. Doktor Sanja Sibinčić ističe da to što RS nema zakon o darovanju polnih ćelija predstavlja ogroman problem iako postoje svi tehnički uslovi za njegovo sprovođenje.

- Veliki broj parova odlazi na vještačku oplodnju u Češku, Poljsku, Englesku i Španiju, a mi imamo sve uslove za obavljanje takvih zahvata i samo nam je potrebna zakonska legislativa - kaže Sibinčićeva.

Ona naglašava da banka jajnih ćelija i spermatozoida ne zahtijeva posebnu opremu i dodatna ulaganja te da sve može veoma brzo da bude organizovano.

- Bitno je da bude donesen zakon o donaciji jajnih ćelija, a formiranje banke može i da sačeka. Kada budemo imali zakon, u svakom trenutku možemo uvesti polne ćelije iz neke od evropskih banaka, što ne iziskuje veliki novac - pojašnjava Sibinčićeva i dodaje da ovaj zakon ne postoji ni u susjednoj Hrvatskoj, što bi RS obezbijedilo priliv pacijenata iz te zemlje.

U Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite RS kažu da su formirali radnu grupu za izradu zakona o vantjelesnoj oplodnji koji bi trebalo da stvori preduslove za formiranje banke polnih ćelija.

- Tek nakon usvajanja zakona, koji nije planiran za 2015. godinu, moći će se govoriti o daljim mogućnostima i planovima za banku polnih ćelija - rekli su u Ministarstvu zdravlja i socijalne zaštite.

U proteklih 12 godina, koliko se u RS sprovodi postupak vantjelesne oplodnje na drugačiji način, rođeno je više od 400 beba. Samo lani Fond zdravstvenog osiguranja je odobrio 445 zahtjeva parovima za vantjelesnu oplodnju, a u prva četiri mjeseca ove godine odobreno je 160 zahtjeva.

Fond

Fond zdravstvenog osiguranja RS u cijelosti finansira dva postupka vantjelesne oplodnje ženama do 40 godina starosti, a onima od 41. do navršene 42. godine 50 odsto troškova. Ženama starijim od 42 godine, ukoliko rode dijete vantjelesnom oplodnjom, Fond u potpunosti refundira troškove.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.