Плава униформа остала симбол части и одрицања

БАЊАЛУКА, ФОЧА - Школовање за плаву униформу, која се временом мијењала, симбол је части, дисциплине, одрицања и љубави према послу и отаџбини, али и потврда да постоје они који су спремни да свој живот посвете заштити људи.

То потврђују приче полицијских службеника из Далибора Вреће из Фоче, који је Средњу школу унутрашњих послова завршио ратне 1995., и Марка Драгаша који ради у Вишеграду, а школовање за исти позив је завршио три деценије касније, 2025. године.

Поводом обиљежавања Дана полиције Српске данас, 4. априла, они су испричали своја различита искуства током образовања, истичући да се оно мијењало, али да је значај остао исти.

Врећо, који је данас командир Полицијске станице за безбједност саобраћаја у Фочи и носи године искуства, истиче да је његов полицијски пут почео као озбиљно одрицање.

- Тек завршена основна школа, живот у касарни, устајање у пет и дан испуњен строго планираним обавезама. Све је било подређено дисциплини, физичкој спреми и колективном животу - присјећа се Врећо за "Глас".

• ОБУКЕ

Како каже, имали су све, од кројача до поште, од продавнице до стадиона, од теретане до сопствене библиотеке и ауто - школе.

- Све је било подређено ученику и колективном начину живота. Било нас је 1.600 у четири генерације. Изузетан акценат био је на кондицији јер је сваки дан постојала планирана обука опште физичке спреме и борилачких вјештина - прича Врећо.

Посебно истиче морални кодекс који је, како каже, био темељ свега.

- Ученик школе себи није смио дозволити да се посвађа са колегама, да се потуче или каже неистину. То су били разлози за аутоматски прекид школовања који су се у неколико случајева и догодили. Али само у неколико случајева, јер је селекција за пријем кандидата била ригорозна - наводи Врећо.

• УНИФОРМА ЈЕ АУТОРИТЕТ

Прича да је схватање једног петнаестогодишњака, колико је тада имао, било је да је униформа ауторитет.

- Послије сам схватио да је и терет и обавеза, али и привилегија. Све то полицајац има на својим леђима мора то носити сваки дан своје каријере, па и до краја живота - истиче Врећо и додаје да је у очима грађана полицајац сваког тренутка, а не само док ради. Полицајца, истиче, увијек гледају као некога ко мора бити одговорнији, поштенији и савјеснији од других, чак и када оде у пензију.

То је, како каже, и највећи терет за полицајца, та лупа јавности, која је увијек присутна и над њим и над његовом породицом.

С друге стране, Фочак Марко Драгаш, који је тек обукао у полицијску униформу као службеник у Полицијској станици Вишеград, каже да га је овај позив привукао још у дјетињству.

- Желио сам да радим посао који има смисао и гдје могу да помогнем људима. Увијек сам гледао на полицију као на частан и одговоран позив. Привукла ме та комбинација дисциплине, реда и осјећаја да радиш нешто важно за друштво - истиче Драгаш за "Глас".

• НИЈЕ ЛАКО

Иако је школовање данас другачије, једна ствар је остала иста - није лако.

- Најтеже ми је било ускладити све обавезе, поготово када се споје тренинзи, учење и дисциплина која се очекује сваки дан. Најзанимљивији дио су ми биле практичне вјежбе, јер тада стварно осјетиш како изгледа посао полицајца и видиш себе у тој улози - каже Драгаш.

Управо у овим првим корацима каријере, како каже, свака помоћ и савјет старијих колега пуно значи.

- Они су прошли све то и знају како реаговати у разним ситуацијама, тако да од њих свакодневно учим. Без те подршке би почетак сигурно био много тежи. Посао у пракси има већу тежину и одговорност него што изгледа током школовања - истиче Драгаш.

• ГЕНЕРАЦИЈЕ И СИСТЕМИ

И док се генерације мијењају, а системи усавршавају, порука коју шаљу и искусни и млади полицајац је готово идентична.

- Ово није лак пут, али ако имате жељу да помогнете људима, исплати се. Највећа сатисфакција је када знаш да си урадио нешто добро и да си некоме помогао, то је оно што овај посао чини посебним - поручује Драгаш.

Врећо ту мисао заокружује подсјећањем шта заправо значи бити полицајац.

- Ми смо служба. То значи да служимо грађанима. Униформа сама по себи не даје ауторитет, али карактер и поступање дају сјај полицијској значки или је затамњују. Ако то не разумијете, онда значку не треба ни да носите - закључио је Врећо.

И управо у тој разлици у периоду од три деценије, између живота у касарни и модерне обуке, остаје једна непромијењена нит, љубав према позиву и одговорност према друштву.

• РАЗЛИКЕ

Разлика између пријашњег и данашњег службовања, према ријечима Далибора Вреће, је велика. Данас су у првом плану информационе технологије, јавност у раду и сложенији друштвени оквири.

- Кривична дјела су иста, али се јављају у новим облицима. Полицајци данас имају и додатне притиске који не произилазе само из криминалитета, већ и из друштвених околности - објашњава Врећо.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.