Фото: Плате у управи БиХ 40 одсто веће од просјека
БAЊAЛУКA - Просјечна зарада запослених обрачуната за све земље настале послије распада бивше Југославије је 550 евра, што је за 135 евра више од просјечне плате у БиХ.
Према подацима сајта "макроекономија.орг", мању просјечну плату од БиХ, која износи 416 евра, имају само Србија и Македонија, и то 386, односно 336 евра. Знатно већа примања имају запослени у Црној Гори - 477 евра, у Хрватској 726 и у Словенији 978 евра.
Ипак, према анализи која је објављена на сајту "makroekonomija.org " плате запослених у јавној управи у БиХ, које у просјеку износе 583 евра, за 40 одсто су веће од просјечне плате у БиХ. Када је ријеч о јавном сектору, у односу на просјечну зараду највеће одступање у јавној управи је управо у БиХ, јер су у Србији плате у јавној управи за 22 одсто веће од просјека, у Македонији за 20 одсто, у Хрватској и Словенији за 16 одсто, а у Црној Гори тек за четири одсто.
Примања запослених у образовању у БиХ су за 2,5 одсто већа од просјечне зараде, док су у здравству плате за 23,3 одсто изнад просјека. Просјечна плата у образовању у БиХ је 426 евра, а плате у тој области мање су једино у Србији (385 евра) и Македонији (342 евра), док је у Словенији просјечна плата чак 1.119 евра, у Хрватској 748, а у Црној Гори 447.
У БиХ запослени у здравству у просјеку зарађују 513 евра, што је више од Србије (390), Македоније (353) и Црне Горе (463), али мање од Словеније (1.086) и Хрватске (821).
Највеће плате у БиХ имају запослени у финансијским дјелатностима 659 евра, у снабдијевању електричном енергијом 584 и у државној управи 583 евра. Радници јавне управе у Словенији примају плату од 1.144 евра, у Хрватској 843 евра, у Црној Гори 500, у Србији 471, а у Македонији 404 евра.
Најмање плате у БиХ имају запослени у угоститељству 276 евра, грађевинарству 283, трговини 292 и прерађивачкој индустрији 298 евра.
Плате у угоститељству су највеће у Словенији и износе 738 евра, затим у Хрватској 615, док у Црној Гори износе 395 евра. Мање плате у угоститељству од БиХ имају само Србија и Македонија са 208, односно 257 евра у просјеку.
Када је у питању прерађивачка индустрија и ту предњачи Словенија, која има три пута веће просјечне плате од БиХ и оне износе 890 евра, у Хрватској су 636, Црној Гори 491, а у Србији 331 евро. Плате у Македонији у овом сектору износе 257 евра.
И у грађевинарству знатно изнад оних у БиХ су плате у Словенији и Хрватској и износе 828, односно 616 евра, у Црној Гори износе 403, у Србији 347, а у Македонији 264 евра.
Запослени у јавној управи у БиХ чине десет одсто у укупном броју запослених, којих има 693.359. Од укупног броја запослених 8,7 одсто чине запослени у образовању, а 6,9 одсто радници у здравству. На 1.000 становника БиХ има 18 запослених у управи, 15 у образовању и 12 у здравству.
Србија има највеће удјеле запослених у образовању и здравству у укупном броју, у односу на све бивше југословенске републике.
Економски аналитичар Зоран Павловић каже да ни у једној земљи у Европи не постоји оволика разлика у платама, када је ријеч о просјечним платама и платама у јавној управи.
- Све уређеније земље су дефинисале да се не може запошљавати без икаквог плана као што је код нас случај. У тој недефинисаној ситуацији свако жели да максимизира своје приходе и у том односу долазимо до великих разлика у платама. Због тога тежину економске кризе носе само људи у привреди, односно у приватним предузећима, а не и људи који су запослени у администрацији.
- Људи запослени у администрацији морали би да буду у служби привреде, и ако та привреда не функционише, ни они не могу да имају ненормално веће плате него у привреди као што је код нас случај - нагласио је Павловић.
Павловић истиче да се број запослених у администрацији смањује, а не да с повећава.
- Трошкови администрације БиХ су превелики, али превелик је и број запослених у администрацији у РС - казао је Павловић.
У заједничкој држави у Словенији је, у 1990. години, плата била за 33 одсто већа од просјечне, у Хрватској за 12,5 одсто, у Србији је била мања за два одсто, у БиХ за 20,5 одсто, у Црној Гори за 24,7 одсто, а у Македонији за 25 одсто.
|
Област |
БиХ |
Србија |
Хрватска |
Словенија |
Црна Гора |
Македонија |
Просјек |
|
Јавна управа |
583 |
471 |
843 |
1.144 |
500 |
404 |
674 |
|
Здравство |
513 |
390 |
821 |
1.086 |
463 |
353 |
589 |
|
Образовање |
426 |
385 |
748 |
1.119 |
447 |
342 |
592 |
|
Грађевинарство |
283 |
347 |
616 |
828 |
403 |
264 |
506 |
|
Угоститељство |
276 |
208 |
615 |
738 |
395 |
257 |
455 |
|
Просјечна плата |
416 |
386 |
726 |
978 |
477 |
336 |
551 |
ПРОСЈЕЧНЕ ПЛAТЕ У ЕВРИМA
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.