Плате у управи БиХ 40 одсто веће од просјека

Марина Чигоја
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Плате у управи БиХ 40 одсто веће од просјека

БAЊAЛУКA - Просјечна зарада запослених обрачуната за све земље настале послије распада бивше Југославије је 550 евра, што је за 135 евра више од просјечне плате у БиХ.

Према подацима сајта "макроекономија.орг", мању просјечну плату од БиХ, која износи 416 евра, имају само Србија и Македонија, и то 386, односно 336 евра. Знатно већа примања имају запослени у Црној Гори - 477 евра, у Хрватској 726 и у Словенији 978 евра.

Ипак, према анализи која је објављена на сајту "makroekonomija.org " плате запослених у јавној управи у БиХ, које у просјеку износе 583 евра, за 40 одсто су веће од просјечне плате у БиХ. Када је ријеч о јавном сектору, у односу на просјечну зараду највеће одступање у јавној управи је управо у БиХ, јер су у Србији плате у јавној управи за 22 одсто веће од просјека, у Македонији за 20 одсто, у Хрватској и Словенији за 16 одсто, а у Црној Гори тек за четири одсто.

Примања запослених у образовању у БиХ су за 2,5 одсто већа од просјечне зараде, док су у здравству плате за 23,3 одсто изнад просјека. Просјечна плата у образовању у БиХ је 426 евра, а плате у тој области мање су једино у Србији (385 евра) и Македонији (342 евра), док је у Словенији просјечна плата чак 1.119 евра, у Хрватској 748, а у Црној Гори 447.

У БиХ запослени у здравству у просјеку зарађују 513 евра, што је више од Србије (390), Македоније (353) и Црне Горе (463), али мање од Словеније (1.086) и Хрватске (821).

Највеће плате у БиХ имају запослени у финансијским дјелатностима 659 евра, у снабдијевању електричном енергијом 584 и у државној управи 583 евра. Радници јавне управе у Словенији примају плату од 1.144 евра, у Хрватској 843 евра, у Црној Гори 500, у Србији 471, а у Македонији 404 евра.

Најмање плате у БиХ имају запослени у угоститељству 276 евра, грађевинарству 283, трговини 292 и прерађивачкој индустрији 298 евра.

Плате у угоститељству су највеће у Словенији и износе 738 евра, затим у Хрватској 615, док у Црној Гори износе 395 евра. Мање плате у угоститељству од БиХ имају само Србија и Македонија са 208, односно 257 евра у просјеку.

Када је у питању прерађивачка индустрија и ту предњачи Словенија, која има три пута веће просјечне плате од БиХ и оне износе 890 евра, у Хрватској су 636, Црној Гори 491, а у Србији 331 евро. Плате у Македонији у овом сектору износе 257 евра.

И у грађевинарству знатно изнад оних у БиХ су плате у Словенији и Хрватској и износе 828, односно 616 евра, у Црној Гори износе 403, у Србији 347, а у Македонији 264 евра.

Запослени у јавној управи у БиХ чине десет одсто у укупном броју запослених, којих има 693.359. Од укупног броја запослених 8,7 одсто чине запослени у образовању, а 6,9 одсто радници у здравству. На 1.000 становника БиХ има 18 запослених у управи, 15 у образовању и 12 у здравству.

Србија има највеће удјеле запослених у образовању и здравству у укупном броју, у односу на све бивше југословенске републике.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да ни у једној земљи у Европи не постоји оволика разлика у платама, када је ријеч о просјечним платама и платама у јавној управи.

- Све уређеније земље су дефинисале да се не може запошљавати без икаквог плана као што је код нас случај. У тој недефинисаној ситуацији свако жели да максимизира своје приходе и у том односу долазимо до великих разлика у платама. Због тога тежину економске кризе носе само људи у привреди, односно у приватним предузећима, а не и људи који су запослени у администрацији.

- Људи запослени у администрацији морали би да буду у служби привреде, и ако та привреда не функционише, ни они не могу да имају ненормално веће плате него у привреди као што је код нас случај - нагласио је Павловић.

Павловић истиче да се број запослених у администрацији смањује, а не да с повећава.

- Трошкови администрације БиХ су превелики, али превелик је и број запослених у администрацији у РС - казао је Павловић.

Плате у Југославији

У заједничкој држави у Словенији је, у 1990. години, плата била за 33 одсто већа од просјечне, у Хрватској за 12,5 одсто, у Србији је била мања за два одсто, у БиХ за 20,5 одсто, у Црној Гори за 24,7 одсто, а у Македонији за 25 одсто.

Област

БиХ

Србија

Хрватска

Словенија

Црна Гора

Македонија

Просјек

Јавна

управа

583

471 

843  

1.144            

500

404

674

Здравство

513

390

821

1.086

 463                

353                   

589

Образовање

426

385

748

1.119           

447

342 

592

 Грађевинарство 

283

347

616

828

403

264

506

Угоститељство

276  

208

615

738

395

257

455

Просјечна плата 

416

386

726

978

477

336

551 

 ПРОСЈЕЧНЕ ПЛAТЕ У ЕВРИМA

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.