Плата у БиХ вриједи 152 хамбургера

САРАЈЕВО - Према подацима Агенције за статистику БиХ просјечна нето плата у јуну износила је 1.706 марака. Та сума на папиру може да звучи пристојно, али права слика животног стандарда види се тек када се упореди са цијенама. Ако би "биг мек" у БиХ коштао као у Србији, око 11,2 КМ, цијела плата била би довољна за 152 таква оброка.

Однос просјечних примања и цијена показује колико грађанима заиста остаје након подмирења основних животних потреба и шта за зарађени новац могу да приуште. Та рачуница, наравно, не значи да је цијела плата новац који стоји на располагању за такву потрошњу. Из ње прво одлазе стан, храна, струја, гријање, превоз, кредити и остали основни трошкови. Зато сама висина плате мало говори ако се не посматра заједно са цијенама и трошковима живота.

У Србији овај оброк кошта око 11 марака. Ако претпоставимо да би његова цијена у БиХ била приближно иста, просјечна зарада могла би да обезбиједи нешто више од пет таквих оброка дневно када би се, само ради илустрације, распоредила на 30 дана.

Та рачуница отвара и шире питање животног стандарда, које обухвата и Глобални индекс пресељења "Румави" за 2026. годину. Индекс обухвата 192 земље и 24 показатеља, а БиХ је на 102. мјесту са оцјеном 60,4 од 100. На врху су Естонија, Сингапур, Малезија, Португалија и Тајван.

"Румави" не мјери само цијене, већ узима у обзир трошкове живота, становање, здравство, безбједност, владавину права, политичку стабилност, инфраструктуру, образовање, пословне прилике и могућност покретања нових предузећа. БиХ је у овом индексу високо оцијењена у категоријама приступачности живота и становања, са 83,7, односно 83,6 бодова.

Међутим, нижа цијена сама по себи не значи и већу куповну моћ. Ако су примања ниска, производ који је јефтинији него у богатијој земљи и даље може представљати значајан издатак у односу на плату.

Цијена "биг мека" користи се и као основа за "биг мек" индекс, који је "Економист" увео као поједностављен начин поређења цијена и односа валута. Ако би "биг мек" у БиХ коштао 11,2 марке, а у еврозони 6,19 евра, паритет цијене дао би имплицирани курс од око 1,81 марку за један евро, док је званични курс 1,95583 КМ. По тој рачуници, марка би била потцијењена за око 7,5 одсто. Ипак, ријеч је само о илустрацији, јер "Мекдоналдс" више не послује у БиХ и не постоји актуелна домаћа цијена тог производа.

Такав примјер показује зашто фиксни курс конвертибилне марке према евру сам по себи не говори колико грађанин за своју плату може да купи. Курс валуте и њена стварна куповна моћ нису иста ствар.

БиХ је у "Румавију" добро оцијењена када је ријеч о приступачности живота и становања, као и код имовинских права за странце и језичке приступачности, док је слабије оцијењена у категоријама политичке стабилности и услова за покретање нових предузећа. БиХ са 60,4 бода заузима 102. позицију од 192 земље. У региону су испред БиХ све државе бивше Југославије које су обухваћене рангирањем. Хрватска је 18. са 68,9 бодова, Словенија 33. са 67,6, Црна Гора 34. са истим бројем бодова, Сјеверна Македонија 53. са 65,3, а Србија 59. са 64,5 бодова.

БиХ се тако нашла у друштву земаља попут Хондураса, Индије, Никарагве, Самое и Гвајане, које су на сличним позицијама глобалне листе. Испред БиХ су Хондурас и Индија са по 60,6 бодова, док је Никарагва на 60,7. Иза ње су Самоа и Гвајана, које имају исти број бодова као БиХ.

Ипак, ни сам пласман на листи не говори колико новца грађанину остаје након што подмири основне потребе. Управо однос прихода и трошкова прави највећу разлику у свакодневном животу. Човјек који зарађује 5.000 евра мјесечно у земљи са вишим цијенама не мора бити у лошијем положају од онога ко зарађује 1.500 евра у земљи са нижим цијенама. Ако му након основних трошкова остаје више новца, има и више простора за штедњу, путовања, образовање или рјешавање стамбеног питања.

Зато се животни стандард не може свести на једну цијену, једну плату или један индекс. Важан је однос прихода и трошкова, али и оно што човјек добија за новац који зарађује - доступно становање, здравствену заштиту, безбједност, инфраструктуру, образовање, посао и могућност напредовања.

Јер није суштина у томе да је живот негдје јефтинији. Суштина је у томе како човјек за новац који зарађује заиста може да живи.

Гориво

Са просјечном платом од око 1.700 марака и цијеном горива од 3,65 по литру, цијела мјесечна зарада вриједи око 466 литара. То значи да би грађанин, када би сву плату потрошио само на гориво, могао да напуни резервоар од 50 литара нешто више од девет пута.

Један оброк

Када би сваки члан четворочлане породице сваког дана јео по један хамбургер од 11,2 марке, то би на мјесечном нивоу коштало око 1.340 марака. Само за један оброк дневно тако би отишло готово 79 одсто просјечне плате у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.