Планинарска експедиција Албанска голгота - 100 година касније: Епско путовање прецима у част

Бањалука - Препјешачити пут албанске голготе, дугачак око 300 километара, за 15 дана, стотину година послије повлачења српске војске и народа кроз срце Проклетија, било је болно, али поучно, искуство.

Овим ријечима вођа експедиције "Албанска голгота - 100 година касније" Марко Николић у амфитеатру Природно-математичког факултета у Бањалуци почео је причу о историјском подвигу, на који се са још четворицом пријатеља упутио у децембру прошле године.

- На Проклетијама су остале кости 240.000 наших предака, захваљујући којима смо ми данас овде и то је наша историја, којом треба да се бавимо и отргнемо је из канџи заборава - рекао је Николић.

Додао је да је циљ експедиције био прелазак Проклетија у истом периоду и са истог мјеста одакле су српска војска и народ, почетком децембра 1915. у суровим зимским условима, бјежећи пред непријатељским бомбама, кренули до Драча.

- Долазак у Драч није значио крај путовања. Симболично, као век пре тога, прешли смо Јонско море до грчког острва Крф и обишли "плаву гробницу", морско почивалиште хиљада војника - рекао је Николић.

С њим су на ово, како и сам каже, епско путовање, прецима у част, кренули Марко Марковић, Немања Нешковић, Славко Томић и Ненад Митровић.

- Кретали смо се најтежим од три пута којима се војска повлачила. Пут смо започели симболично од манастира Дечани, где смо уочи поласка примили благослов, а потом наставили преко превоја Чакор, затим Андријевица, па преко Скадра до Драча и коначно до Крфа - испричао је Ненад Митровић, једини војник српске војске који је након 100 година прешао пут албанске голготе.

Пјешачили су без било какве логистичке подршке, под пуном планинарском опремом и на путу нису имали већих непријатности. Доласком у Скадар обишли су тврђаву "Млада Гојковица", којој су Албанци промијенили име у Розафа.

- Без обзира на то што су име променили, историју и трагове нису могли да избришу. На њој и даље стоје имена Балшића и Мрњавчевића и осталих српских породица које су подигле Скадар - рекао је Митровић и додао да су трагове историје, попут ровова и утврђења, наилазили током цијелог пута.

- Преласком Јонског мора дошли смо на острво Видо, где смо обишли спомен-костурницу и поклонили се нашим прадедовима, где тишина одјекује гласније од било које речи - испричао је Николић и додао да је поглед на "плаву гробницу" најача успомена са овог путовања, нешто што године, вијекови ни историја не могу да избришу.

Документарни филм

Чланови експедиције припремају документарни филм "Дневник албанске голготе", а Министарству културе Србије су послали апликацију за државни фонд намијењен за продукцију филма који се односи на Велики рат.

- Филм је замишљен као модерна одисеја кроз српске, албанске и црногорске планине. Он је такође и историјско путовање. Један од чланова експедиције, љубитељ историје, носи дневник српских војника и сељака и прати њихове авантуре - испричали су чланови тима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.