Пјешаче километрима до првог изворишта

Прњавор - Несташица воде највећи је проблем који је ових дана притиснуо деветочлану породицу Златка Косића из прњаворског села Просјек.

Глава куће свакодневно проведе неколико часова на путу до изворишта удаљеног неколико километара од домаћинства. Ваља допремити воду за укућане, али и за десетак грла крупније стоке, као и за козе и овце.

- Од када знам за себе, несташица воде нам је највећи проблем. У овом дијелу нашег села нема поузданијег изворишта, па би и копање бунара био узалудан посао - јада се  45-годишњи Златко.

На мукама је и његова десет година млађа супруга Бранка, која води бригу о шесторо дјеце и болесној  87-годишњој  свекрви. Дјеца стасавају, али још нису способна да доносе воду издалека.

- Наша најстарија кћерка Слађана завршила је одличним успјехом осми, Јелена седми, а Богдана други разред. Током љетног распуста помажу нам у прикупљању сијена и другим лаганијим кућним пословима. Од користи је и када припазе Јовану (4), Ђорђа (3) и једногодишњу Николину - каже мајка Бранка, додајући да је једино примање породице дјечији додатак од 140 марака.

Косићи се баве пољопривредом, обрађују око 70 дунума земље, која у селу Просјек и није приносима баш издашна.

- Понекад утовим понеког јунца за продају, али животиња већ приликом узгоја сама себе поједе како се то на селу каже. Другог избора немам, а сви знамо како се ствари одвијају у сточарству - говори Златко.

Набавио је и пољопривредну механизацију, почео изградњу куће, али све иде тешко.

- Да би покрио кућу, користио сам три кредита, па сада мјесечно отплаћујем 700 марака. Ни то ме није поколебало, мада сам очекивао већу помоћ надлежних институција, које се заклињу у потребу израженијег наталитета, али на мом примјеру ту нема никакве вајде. Већ морам размишљати о септембру, јер имам три школарца, па треба много тога набавити да би кћерке и даље биле одликаши - каже носилац домаћинства.

У породици Косић, иако су дјеца ускраћена за многе садржаје које имају њихови вршњаци из имућнијих домаћинстава, увијек је весело. Дјечија граја се не стишава по цијели дан. Најгрлатији је једини син, Ђорђе, којем умјесто играчки као забава служе мачићи који се врзмају на промаји тек покривене породичне куће. Од рођења несташни Ђокица је љубимац укућана, његових пет сестара се са тим помирило.

Још принове

- Живимо скромно, али поштено, без ичије помоћи. Супруга и ја се  слажемо у намјери да имамо још потомства, јер је то највећа радост која нам испуњава срце и душу - каже Златко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.