Перишић: Још се трага за 7.600 лица

САРАЈЕВО - Предсједавајући Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Никола Перишић изјавио је данас у Сарајеву да се још трага за око 7.600 несталих, те оцијенио да институционална сарадња свих нивоа власти у БиХ нема алтернативу када је ријеч о овом процесу.

 "Од 12.000 несталих на подручју земаља бивше Југославије, двије трећине је из БиХ. Када је ријеч о процесу тражења несталих лица, ових 7.600 су најтежи случајеви и починиоци су се, а углавном је ријеч о дјелима ратног злочина, добро потрудили да њихови трагови буду сакривени", истакао је Перишић током паузе округлог стола који је организовао Савјетодавни одбор Института за нестала лица о теми "Постигнућа и приоритети у процесу тражења несталих у БиХ".

Перишић је навео да се већ спроводе алтернативне методе тражења несталих лица, укључујући савремене технологије.

"Имамо план запослити млађе, образованије људе када је ријеч о новим техникама. Сада имамо велики број погрешно идентификованих, постоји велика резерва посмртних остатака из којих су изоловани ДНК профили, а нема подударања са биолошким узорцима које су дале породице", навео је Перишић.

Он је истакао да док не буде свеобухватне примјене закона о несталим лицима, о прикупљању и размјени информација, процес тражења несталих се неће у догледно вријеме приводити крају.

Перишић је додао да влада увјерење да је у БиХ присутна завјера ћутања, те да се врло тешко долази до информација.

Шеф Делегације Међународног комитета Црвеног крста Елмир Цамић истакао је да највећу препреку проналаску несталих лица у БиХ представља недостатак нових и вјеродостојних информација о поједначним масовним гробницама.

 "Међународни комитет Црвеног крста, као неутрална и независна институција, има приступ неким међународним архивима којима други актери немају. Највећи извор су дефинитивно архиви бившег Трибунала у Хагу гдје се налази више од 10.000.000 страница документације које нису до сада систематски претражене с циљем проналаска масовних гробница. Наши истражиоци су у тим архивима извршили претрагу од имена и презимена 2.907 људи који се још воде као нестали у БиХ и нашли смо податке за око 50 одсто њих", навео је Цамић.

Према његовим ријечима, прикупљено је до сада око 30.000 страница документације које Црвени крст предаје Институту за нестале БиХ, што помаже истражиоцима да их анализирају и примјене на терену у смислу проналаска микро-локација.

Он је рекао да је Црвени крст добио приступ разним архивима земаља, односно организација које су имале своје мировне мисије у БиХ током или непосредно послије рата.

 "Ријеч је о архивима НАТО-а, УНХЦР-а, војним архивима земаља као што је Холандија, Француска, Италија, Данска и тако даље. Ове године смо добили приступ и архвима Канцеларије високог представника у БиХ, а тражићемо приступ и домаћим архивима, гдје вјерујем да се налазе још конкретније информације. Радимо и на јачању капацитета Института за тражење несталих особе кроз техничку и аналитичку подршку", истакао је Цамић.

Цамић је рекао да се ради и на јачању форензичких капацитета у БиХ.

 "Уз нашу подршку су до сада обновљене четири мртвачнице, односно костурнице, да би неидентификовани посмртни остаци били третирани у потпуном људском достојанству и у складу са међународним стандардима", рекао је Цамић.

Предсједавајући Савјетодавног одбора Института за нестала лица БиХ Жељко Станић истакао је да у цијелом просецу тражење несталих проблем доток информација и мањак политичке воље.

"Много је времена прошло, неке породице су већ и умрле и престаје се трагати за несталима. Највећи проблем је у мањку информација и незаинтересованошћу институција за тражење несталих, упркос томе што је прошло 26 година од рата", закључио је Станић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.